Kada Ujedinjeno Kraljevstvo i zvanično napusti Evropsku uniju, promeniće se radni odnos mnogo Britanaca zaposlenih u institucijama ove zajednice. No, to nije baš tako jednostavno.

Резултат референдума тек што је објављен, а председник Европске комисије Жан-Клод Јункер је већ послао електронско писмо својим сарадницима, са поруком: већина службеника ЕУ и после изласка Велике Британије може и даље да ради у Бриселу. Они су службеници Европе, а не Уједињеног Краљевства, аргументовао је Јункер.

Међутим, то није баш тако једноставно. Према прописима за службенике ЕУ, конкретно према члану 28а, службеници који раде за ЕУ морају бити из једне од земаља ЕУ, пише у анализи „Дојче велеа“.

Комисија и Савет

Један Британац је већ два дана после референдума спаковао кофере: лорд Џонатан Хил се повукао са функције комесара ЕУ за финансијска тржишта и тржиште капитала. Он је, у европском управном апарату био највиши службеник Велике Британије.

Поред Хила, у Комисији ЕУ ради око 1.200 британских службеника. Тренутно се рачуна с тим да ће високи политички службеници, на пример, четири британска генерална директора, бити опозвани још пре краја преговора о иступању.

Неколико хиљада држављана Уједињеног Краљевства раде и у Европском савету, у одборима за регионе, привреду и валуту, као и другим телима. У прелазном периоду мора бити разјашњен статус тих службеника. Могуће је чак и да би могли да раде у Бриселу до истека својих доживотних уговора. Али Велика Британија би морала да разјасни питања пензије за своје службенике у ЕУ.

Европски парламент

Тренутно у парламенту ЕУ седи 73 британских посланика. Њихов мандат истиче у лето 2019. године. До стварног иступања њихове земље из ЕУ, они би могли имати право гласа.

„Наћи ћемо разумно решење“, кажу у Бриселу. Како сада стоје ствари, Уједињено Краљевство би могло да изађе из ЕУ већ 2018. године. Тада би британски парламентарци остали без посла – дакле годину дана пред нове изборе.

Они који морају да страхују за своја радна места јесу стотине запослених у Европском парламенту. Искуснији професионалци сигурно имају шансе да нађу неки добро плаћен посао у ЕУ. Младим Британцима ће бити много теже. За многе асистенте и практиканте, референдум је значио крај каријере у ЕУ.

Дипломате

Британска амбасада у Бриселу је већ саопштила да су њена врата отворена за нове сараднике. У сваком случају, дипломатско представништво Уједињеног Краљевства ће морати да обезбеди више персонала за преговоре о иступању из ЕУ.

Референдум неће имати негативне последице по британске дипломате у Европској служби спољних послова ЕАД. Они су у Брисел послати као преговарачи Велике Британије, а старају се о односима између Уједињеног Краљевства и ЕУ. Тако они имају исти статус као и дипломате из земаља које нису чланице ЕУ, попут Турске или САД.

Лобисти и суд

И око 140 лобиста британског финансијског сектора мора да се брине за своју будућност. 50 највећих банака Уједињеног Краљевства годишње плаћају 34 милиона евра за рад лобиста. Без чланства у ЕУ, заступање њихових интереса у Бриселу ће бити врло отежано.

Поред Брисела и Стразбура, и Ликсембург је једна од управних седишта ЕУ. Тамо Британци раде за Европски суд правде. Британске судије ће вероватно морати да напусте ту институцију. Преводиоци и правно особље ће вероватно моћи да остане. Радни уговори су склопљени са појединачним сарадницима, а не са државом Великом Британијом, преноси надлежни синдикат.

Иступање из ЕУ – разлог за отказ?

Притисак на британске службенике ће порасти када почну преговори о иступању Велике Британије из ЕУ. Још конкретнији од члана 28а би могао да буде члан 49 у коме пише да један службеник мора да се повуче са дужности када нема држављанство неке од земаља ЕУ.

Докле год нема Споразума о иступању, Британци могу да се позивају на чланство у ЕУ, али када њихова земља иступи, друге земље ће тражити њихова радна места за своје службенике.

Озборн поручио: Пара мање, пореза више – држава сиромашнија

Министар финансија Џорџ Озборн изјавио је да ће Велика Британија бити сиромашнија након Брегзита, који је нашкодио економији земље. Он је додао како ће земља, уколико жели да одржи фискалну стабилност, морати да спроведе мере кресања трошкова и повећања пореза.

– Чека нас период економског привикавања на нове прилике. Морамо да се навикнемо на живот ван ЕУ, који неће бити тако економски удобан као онај у Унији – истакао је Озборн.

Ипак, министар финансија рекао је да „влада има план, и да је њена дужност да обезбеди фискалну сигурност британском народу“.

– Да, повећање пореза биће неминовно, али ту одлуку ће донети нови премијер – рекао је министар финансија.

Izvor: Blic.rs

Oznake: Bregzit, Velika Britanija