Pročitaj mi članakOdmah nakon potvrde da je Aleksej Navaljni otrovan, pojavili su se glasovi da bi trebalo odgovoriti zaustavljanjem izgradnje gasovoda Severni tok 2.
Али око тог питања нема јединства чак ни у оквиру немачке владе.
Након што су немачки лекари недвосмислено потврдили да је руски опозициони политичар Алексеј Наваљни отрован нервним агенсом из групе новичок, и након што се у Берлину гласно говори да иза тог напада највероватније стоји Кремљ, почео је, како је то рекао председник немачких Социјалдемократа (СПД) Норберт Валтер-Борјанс: „конкурс за идеју које санкције увести Русији“, преноси ДW.
Ту се одмах наметнуо пројекат Северни ток 2, иза којег већим делом стоји руска државна компанија Гаспром и којим би, већ од следеће године, требало да из једне луке у близини Санкт Петерсбурга, преко Балтика, до једна луке на крајњем североистоку Немачке, буде допреман земни гас за тржиште ЕУ.
„Награда за Путина“
Први је питање обустављања изградње гасовода споменуо Норберт Ретген, политичар владајуће Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) и председник Спољнополитичког одбора Бундестага. Он је такође – то не би смело да се заборави – један од могућих кандидата за наследника Ангеле Меркел на челу ЦДУ.
„Ако сада ипак довршимо пројекат гасовода Северни ток 2, то не само да ће бити максимална потврда и подршка за Владимира Путина да настави са оваквом политиком, већ и награда за њега“, рекао је Ретген.
Његовим захтевима придружио се и један део парламентарне опозиције. Председник Либерално-демократске странке (ФДП) Кристијан Линднер, је након сазнања да је на Алексеја Наваљног извршен напад, оценио да је пројекат Северни ток 2 „неодржив“. „Режим који организује убиства тровањем не би смео да буде партнер за велике пројекте, а то се односи и на пројекте гасовода“.
Меркел је до прошле недеље бранила пројекат
Ситуација у сваком случају није једноставна. Сама Ангела Меркел до сада је истрајавала на том пројекту. Неки кажу да је то због тога што је место у којем гасовод улази у Немачку у њеној изборној јединици и то у делу земље у којем је свако радно место добродошло.
Канцеларка је до сада успешно бранила тај пројект од напада из Беле куће. Од доласка Доналда Трампа на власт, Вашингтон врши огроман притисак на све стране које учествују у изградњи Северног тока 2 с циљем да се пројекат саботира. То би на крају крајева значило и више америчког гаса за тржиште Европске уније.
Још прошлог петка, када се већ знало шта се догађа са Наваљним који је већ био на путу ка Берлину, Ангела Меркел је бранила Северни ток 2 и одбијала да га повеже са случајем руског опозиционог политичара.
Немачка канцеларка до сада није била усамљена у одбрани тог од самог почетка спорног пројекта. Мањи коалициони партнер у влади, Социјалдемократе, од самог почетка стоје иза пројекта. Једна од најважнијих особа у тој руско-немачкој сарадњи је бивши социјалдемократски канцелар и велики пријатељ Владимира Путина Герхард Шредер који је 2016. постављен на чело надзорног одбора Гаспромове фирме „Северни ток 2“.
Социјалдемократе бране Северни ток 2
У ствари, за опстанак Северног тока 2, који је готово (96%) завршен, најжешће се боре локалне социјалдемократе из немачке покрајине Мекленбург-Предња Померанија, где би гасовод требало да уђе на немачко тло. Премијерка те покрајине Мануела Швезиг (СПД) рекла је да „дели критику“ савезне владе на рачун Москве, али је истовремено приметила да би одустајање од пројекта неколико месеци пре његовог планираног пуштања у рад, нашкодило Немачкој. „Нама је Северни ток 2 потребан због енергетске сигурности у Немачкој“, рекла је Швезиг.
Њен колега из странке и премијер суседне покрајине Бранденбург Дитмар Војдке, сличног је мишљења. „Немачка не би требало да сече грану на којој седи“, рекао је Војдке за дневник „Ханделсблат“.
Требало би напоменути да Ангела Меркел ни унутар ЦДУ/ЦСУ није до сада била усамљена у одбрани гасовода.
Северни ток 2 ипак неће пасти
Лист „Њујорк тајмс“ износи занимљиву опцију која би Ангели Меркел омогућила да уклони притисак Вашингтона: да заустави изградњу Северног тока 2 и да за све то окриви Москву. Ипак, у анализи њујоршког листа истовремено се износи и претпоставка да се то ипак неће догодити због више разлога.
Један је очигледно економски, због зависности ЕУ од руског гаса. Други је политички. И поред свих тренутних криза – последња је рецимо у Белорусији – Берлину и Бриселу је стало да у Москви има неког с ким може да се разговара. „Њујорк тајмс“ подсећа и на многа друга политичка убиства која су наводно координирана из Кремља, и око којих се дизала медијска бука – али на крају нису имале никаквих последица по односе Москве и Берлина.
