Прочитај ми чланакАмеричку и светску политику обележило је тек неколико династија, а ово је пет најмоћнијих породица које управљају светом.
5. Породица Ротшилд
Ротшилдови се већ дуже време сматрају најбогатијом породицом на свету. Процењује се да су власници 500 милијарди долара вредних ствари, а неке процене кажу да управљају са 100 трилиона вредним финансијама. Од шездесетих година осамнаестог века, откако је Мајер Амшел Ротшилд послао својих пет синова у пет финансијских центара, били су на најважнијим местима светских финансија. У 19. веку породица Ротшилд учврстила је своју позицију глобалне моћи тако што су пружали финансијску потпору монархијама и властима на обе стране наполеонских ратова. Тадашње новине описале су их: „Саветници и финансијери краљева Европе и републичких шефова Америке“. У данашње време плету се теорије завера, које кажу да Ротшилдови контролишу свет преко америчке централне банке Федералне резерве. Теорије кажу да је оснивач Феда, Пол Ворбург, заправо агент породице Ротшилд, уверен је Дарк 5.
4. Породица Рокфелер
Породично царство Рокфелерових настало је током седамдесетих година 19. века када је Џон Д. Рокфелер основао “Стандард оил компани”. Била је то највећа нафтна компанија свог доба, а сам Рокфелер био је вредан око 400 милијарди долара, чиме је постао један од најбогатијих људи у светској историји. Легендарни амерички председник Теодор Рузвелт упозорио је да Рокфелера занима стварање невидљиве власти. Отада су Рокфелерови помагали са изградњом седишта Уједињених народа у Њујорку и основали су конференцију Билдерберг, где се само најмоћнији људи света састају једном годишње. Прича се да породица Рокфелер данас наставља своје тајно јеловање кроз управљање великим нафтним компанијама као што су “Ексон мобил” и “БП” или банкама попут “Чејс Менхетн бенк”.
3. Породица Морган
Породица Морган доживела је процват када је Џон Пирпонт Морган, заједно с Ротшилдовима, позајмио стотинак тона злата америчким властима током банкарске кризе 1893. године. Зато што је контролисао највеће залихе злата у САД, Морган је финансирао стварање највећих америчких компанија попут “АТ&Т” и “Џенерал електрика”. Једно краће време је финансирао и истраживање Николе Тесле. Због великих веза с америчким министарством финансија, појавиле су се теорије да су Морганови натерали САД на учествовање у Првом светском рату, како би заштитили кредите издате Русији и Француској. Ј.П. Морган млађи дао је Американцима зајам од 500 милиона долара, а узимао је и 1 одсто провизије за све што су његове компаније продавале америчкој војсци. Осим тога, круже гласине и да су Морганови подстакли јапански напад на напад на Перл Харбор тако што су обећали јапанским клановима да ће делити зараду од ратовања. Данас Морганови поседују највећу породичну залиху злата, а наводно је тунелом повезана с њујоршком подружницом америчке централне банке.
2. Породица Ду Понт
Елеутхере Ирене ду Понт био је син француског емигранта. Своје богатство стекао је након оснивања барутане у Делавареу. Његова породица пустила је корење у америчкој високој политици након што су, наводно, осигурали америчку куповину територије Луизијане од Наполеона 1803. године. До почетка Првог светског рата, компанија Ду Понт производила је 40 одсто светског експлозива, а током Другог светског рата су учествовали у пројекту изградње америчке нуклеарне бомбе. Неки верују да је породица Ду Понт до те мере утицала на америчке власти да је само због њих дошло до забране коришћења марихуане и производње индустријског конопља. Све како би се заштитила производња најлона, једног од најбитнијих производа компаније Ду Понт. Данас је та компанија један од највећих светских произвођача генетски модификованог семена, преко “Пионеер Ду Понта”, и стоје иза трезора судњег дана, где се чувају примерци семенки биљака како би људска врста могла поновно да засеје биљке након апокалипсе.
1. Породица Буш
Политичка династија Буш, која је свету подарила два америчка председника, започела је Прескотом Шелдоном Бушем рођеним давне 1895. године. Он се први пут сусрео с политичком елитом када је као студент Јејла постао члан друштва Лобања и кости. Постоје гласине да је управо Прескот стајао иза неуспешног војног удара 1933. године, који је за циљ имао свргавање с власти председника Френклина Рузвелта. Током Другог светског рата, Буш је био шеф “Унион Банкинг” корпорације, банке која је на крају заплењена због доказаних пословних веза с нацистичком Немачком. Прескотов син Џорџ Х.В. постао је амерички председник крајем осамдесетих година прошлог века, а његов унук Џорџ В. у два мандата је седео у Белој кући. Обојица су започела сукобе с Ираком у којима су огромне зараде оствариле компаније као што је Халибуртон или КБР, обе повезане с Бушевима. Породица Буш се сматра најмоћнијом породицом у америчкој политици, а имају и баснословне своте у банкарском и нафтном сектору.
