Pročitaj mi članakZašto zemlje poput Izraela, Kine i Rusije kopiraju američke zakone za nadzor grupa i pojedinaca koji se finansiraju iz inostranstva.
Наташа Кандић и Џорџ Сорош
У Кини и Израелу ускоро ће почети да важе нови закони о регистрацији невладиних организација које се финансирају страним донацијама.
Тако ће се ове две земље придружити Русији, која је исти корак направила још пре четири године, када је Дума усвојила закон који је прописао регистрацију НВО које се финансирају из иностранства, а баве се „политичким активностима”.
Промотивни материјал ових удружења објављује се уз упозорење да је аутор „страни агент”, а такве организације морају да достављају детаљне извештаје о раду.
Увођење нових правила у руском цивилном друштву пропраћено је бурним негодовањем Запада и протестима представника великих фондација, који изгледа нису знали да су закони о регистрацији страних НВО настали по угледу на амерички закон (ФАРА) усвојен давне 1938. године који је и данас на снази.
Овај правни акт изискује да „агенти који представљају интересе страних сила” у ма каквом политичком или квазиполитичком својству, морају да саопште све о својим везама са тим страним силама, односно да пруже „све податке о тим активностима и финансијама” како би влада и амерички народ „могли да процене изјаве и активности таквих људи”.
То процењивање у име америчког народа обавља Контраобавештајна секција у Одељењу за националну безбедност америчког министарства правде.
Контролише се свака лобистичка фирма, па и сваки бивши амбасадор САД ког странци ангажују да заступа њихове интересе, макар се тај ангажман сводио на то да посредује да страни државник ком „помаже” објави коментар у неком америчком листу. Све сличне активности могуће је претражити у јавној бази података.
