Pročitaj mi članak

Nulandova o slanju NATO instruktora u Ukrajinu: Alijansa bi postala legitimna meta

0

Prisustvo zapadnih instruktora bi "direktno umešalo" blok koji predvode SAD u sukob, rekla je penzionisana zvaničnica

Војни блок предвођен САД пружа „огромну количину“ обуке кијевским снагама на територији неколико држава НАТО-а, али би званично слање западних инструктора у земљу било превише ризично, сматра Викторија Нуланд, бивша званичница Стејт департмента.

Суочена са озбиљним недостатком трупа, влада у Кијеву је наводно затражила од САД и НАТО-а да помогну у обуци око 150.000 нових регрута унутар Украјине, како би могли брже да буду послати на фронт, објавио је „Њујорк тајмс“ прошле недеље.

У интервјуу за Еј-Би-Си, Викторија Нуланд је признала да је усред обновљене руске офанзиве украјинским трупама све теже да се „склоне са фронта“ како би се обучавали у иностранству – али је упозорила да не треба слати западне инструкторе.

„Бринем се да ће базе за обуку НАТО-а у Украјини постати мета Владимира Путина. И то директно имплицира НАТО на терену, што би могло… ескалирати рат у другом правцу и навести Путина да помисли да би територија НАТО-а могла бити фер мета за њега“, рекла је Нуландова.

Бела кућа је више пута инсистирала да неће слати америчке трупе – укључујући инструкторе – на терен у Украјини. Пензионисани амерички дипломата тврди да „и даље има смисла већину обуке обављати ван Украјине, али давати савете унутар Украјине“.

Војни блок предвођен САД обучава украјинске војнике на територији држава чланица, укључујући Велику Британију, Немачку и Пољску, учећи их како да користе оружје које је донирао Запад. Западни званичници су раније признали присуство неког војног особља у Украјини од избијања сукоба 2022. године, али нису јавно потврдили да обучавају локалне снаге.

Војно особље из неких држава чланица НАТО-а већ обучава украјинске војнике унутар земље, изјавила је естонска премијерка Каја Калас. Међутим, она је инсистирала да то неће довести до директне конфронтације са Русијом, јер особље то ради „на сопствени ризик“.

Француски председник Емануел Макрон је први пут покренуо питање слања НАТО трупа у Украјину још у фебруару, као идеју коју не треба искључити. Естонија и Литванија су од тада изразиле подршку слању инструктора или трупа за подршку, како би украјински војници добили одсуство са фронта.

Почетком маја, руско Министарство одбране проценило је да су украјински војни губици само ове године премашили 111.000. Сада Кијев намерава да мобилише стотине хиљада додатних војника у складу са новим законом који предвиђа оштре казне за оне који не желе да се боре.

Само у протеклих шест недеља, руске снаге су заузеле више територије него што је Украјина успела да заузме за шест месеци своје неуспеле противофанзиве прошле године, признао је „Вашингтон пост“ прошле недеље, позивајући се на бројке Института за проучавање рата – истраживачког центар који води Кимберли Кејган – јетрва Викторије Нуланд.