Pročitaj mi članakUmesto parije međunarodne zajednice, Rusija je u svetu nastalom posle februara 2022. godine postala novi, antizapadni uzor, piše nemački novinar Gabor Štajngart
Западни политичари уверени су у победу у Украјини. Олаф Шолц је говорио да су западне санкције против Русије „веома ефикасне“, председник САД Џозеф Бајден запретио је у априлу 2022. да ће председника Руске Федерације Владимира Путина економски бацити на колена и „изоловати руску економију“, а шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен говорила је да ће Кремљ „платити“ због покретања Специјалне војне операције у Украјини.
Међутим, поред тога што се показала као војно „тврд“ противник, Русија ни економски ни приближно није толико рањива као што је Запад мислио, пише новинар Габор Штајнгарт у колумни за немачки портал „Фокус“.
„Напротив: ресурсима најбогатија светска сила је жива и функционише. Изгубила је Запад и стекла многе друге муштерије“, пише аутор, и наводи да је Русија са Западом успешно спровела одвајање о каквом Американци тренутно говоре у контексту Кине.
Немачки новинар подсећа да су многе земље чланице дошле на економски форум у Санкт Петербургу, а посебно издваја панел дискусију под називом „Одвајање од долара, или будућност новца“.
„Управо због тога су многе државе дошле. Желе да науче како да прекину доминацију долара и преживе ако буду одсечени од западног платног система ‘свифт’“, додаје аутор.
Уместо парије међународне заједнице, Русија је у свету насталом после фебруара 2022. године постала нови, антизападни узор. У искушењу економског рата, Путин жели да покаже себи и другима како да избегну америчку сферу утицаја без кобних последица, оцењује Штајнгарт.
Тајна очувања руске монетарне стабилности
Економиста из Москве Елвира Набиуљина најважнији је Путинов борац у борби против колапса валуте. Само неколико дана након почетка кампање у Украјини, шефица Централне банке Руске Федерације почела је да прилагођава руски монетарни систем новонасталој ситуацији.
Девизни трансфери су ограничени, плаћања у страној валути су забрањена, а конверзија девизне зараде у рубље постала је обавезна. „Контрола тржишта капитала под вођством (шефице Централне банке Русије) Елвире Набиуљине спречила је брз одлив девиза“, потврђује Александар Либман, професор за источноевропске и руске студије на Слободном универзитету у Берлину.
Аутор напомиње да је инфлација у Русији у мају 2023. износила завидних 2,5 одсто, а да се вредност рубље у односу на европску валуту стабилизовала на нивоу од око 90 рубља за евро.
Нови партнери замењују старе
Потенцијал који је настао комбинацијом одлуке неких западних компанија да напусте Русију и одлуком Владе у Москви да смањи увозне дажбине на нула процената довело је до цветања трговине са Турском, Казахстаном, Јерменијом, Кином и Индијом, а чак и земље које се придржавају западних санкција проналазе креативне начине да наставе са пословањем, напомиње немачки новинар.
Поред тога, суспендовање ексклузивних права произвођача по почетку СВО значи да прилив западне робе у Русију није прекинут, већ да он само долази путем посредника попут Казахстана или Киргистана.
Иако је ЕУ забранила продају луксузних аутомобила чија вредност премашује 50.000 евра Русији, а западни произвођачи добровољно повукли своје испоставе, кинески брендови су их успешно заменили, на шта указује и сарадња руског АвтоВАЗ-а са кинеским произвођачима у случају најновије „ладе“.
Руске резерве су стабилне
Није као да Русија уопште не осећа утицај западних санкција, наводи Штајнгарт, али истиче да њихов утицај није пресудан. Москва је брзо нашла нове солвентне купце за своју нафту и гас другде у свету, али то значи да понекад мора да их продаје по сниженим ценама.
Подаци руског Министарства финансија указују да је приход од пореза на нафту и гас у периоду од јануара до априла пао за 22 процента, али додаје да то не погађа Русију значајно, захваљујући стабилним резервама у злату и америчким доларима.
Кина се учи на руском примеру
Руска Федерација има користи од повлачења западних компанија, док саме компаније трпе губитке.
Немачки новинар истиче да су западне компаније приморане да своје подружнице продају уз 50 одсто попуста, док такође постоји порез од 10 одсто на преосталу вредност. Поврх тога, западне компаније могу да продају своје подружнице само ако то дозволи руска влада.
Кина посматра како се овакав развој догађаја показује изненађујуће позитивним по Русију, оцењује професор Либман и додаје да би Пекинг могао да се нађе у сличној ситуацији у случају да Тајван буде окупиран.
„Пекинг сматра Русију опитном лабораторијом“, сматра он.
Русија је прихватила „игру“ Запада и подиже улоге – Овако ће бити …https://t.co/d32JcfwtLL
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 20, 2023
