Pročitaj mi članak

NAROD SE BUDI Protesti po svetu protiv korone, globalista i Novog svetskog poretka

0

Broj demonstracija na globalnom nivou zabeležio je porast od sedam posto od 2019. do 2020. godine, navodi američki istraživač Zakari Mempli.

Он је указао је на то да је кризу корона вируса последњих 18 мјесеци пратила приметна ескалација демонстрација и протеста широм света.

Људи су излазили на улице да изразе незадовољство у Немачкој, Великој Британији, Србији, Индији, Француској, Јемену, Тунису, Румунији, Бугарској, Грчкој, Есватинију (бивши Свазиленд), Куби, Колумбији, Бразилу, Чилеу, Холандији, Италији, Сједињеним Америчким Државама и бројним другим државама.

Мемпли је професор међународних послова на Универзитету града Њујорка, а написао је у Њујорк Тајмус да је број демонстрација на глобалном нивоу порастао од седам посто само од 2019. до 2020. године, упркос силним затварањима која су наметале владе и другим мерама ограничења јавних окупљања и броја људи.

Побуне указују на „дубље разочарење“

Стручњаци верују да је повод овог међународног незадовољства пандемија јер су људи у сиромашнијим земљама излазили на улице због недостатка медицинске неге и опреме, док су се становници богатијих земаља искључиво бунили против кршења грађанских слобода.

Међутим, протести који су настављени у сиромашним и богатим земљама не могу се објаснити само као реакција на пандемију, додаје аутор.

Избијање истовремених побуна у земљама с различитим нивоима прихода, врстама власти и геополитичким значајем указује на ”дубоко разочарење”, које се очитава у губитку поверења у друштвени уговор који обликује односе између влада и њиховог народа.

Заправо, ескалација протеста почела је на глобалном нивоу чак много пре ширења пандемије корона вируса.

Најава Новог светског поретка

Након економског колапса 2008. године, масовне демонстрације, укључујући Арапско пролеће и покрет “Окупирај Вол Стрит”, захтевале су темељно преиспитивање постојећег друштвеног уговора након Хладног рата између влада и њихових народа.

Од како је бивши амерички председник Џорџ Буш најавио ”нови светски поредак” почетком 1990-их, овај уговор је у великој мери заснован на идеји да ће политике усмерене на тржиште довести до глобалног просперитета и мира.

Међутим, финансијска криза 2008. године нагласила је недостатке овог друштвеног уговора, а политички и економски протести који су уследили захтевали су да владе поштују основна права грађана и реше све већи јаз између богатих и сиромашних.

Мемпли додаје да су ауторитарни и демократски лидери широм свијета подједнако одговорили на финансијску кризу, с више неолибералних политика, попут политике фискалне штедње и приватизације услуга у јавном сектору, а такви избори су само закомпликовали ситуацију и додатно подстакли бес јавности.

Расте моћ економског монопола

Ова фрустрација из 2008. године се само наставила и повећала у контексту онога што су поједини назвали ”корона демонстрацијама”.

Иако су многе демонстрације широм света усмерене на пандемију, већа и скривена брига иза тога остаје протест против неспособности влада да опслужују већину грађана, посебно средњу и сиромашну класу.

Ова неспособност постаје видљива кроз све већу моћ економског монопола, све већи политички утицај корпорација и банака, непрестани скок економске неједнакости и политике.