Pročitaj mi članakStudije rađene na kovid pacijentima pokazale su da naš imunosistem drugačije reaguje na ovu bolest nego inače. Sada su naučnici na tragu da razreše jednu od najvećih misterija koje prate koronavirus – zašto neki ljudi prođu samo s lakšim simptomima, dok se drugi doslovno bore za život.
Показало се да имуносистем неких пацијената реагује сасвим неуобичајено, па када одређени молекули и ћелије не могу да се изборе са вирусом, тело укључује све одбрамбене механизме који су му на располагању. А та неконтролисана реакција може да оштети здрава ткива, пише Њујорк Тајмс.
“Видели смо неке сасвим чудне ствари у разним стадијумима инфекције”, каже Акико Ивасаки, имунолог са Универзитета Јејл и аутор једне од новијих студија.
Што се тиче других уобичајених вируса, попут грипа, кад доспе у наше тело, имуносистем реагује тако што директно налази уљеза и напада га и тако купује време за праву реакцију тела. Тај први одговор зависи од молекула који се зову цитокини, а који настају као одговор на вирус. Ови микро-аларми затим место уступају антителима и Т ћелијама којима су циљ вирус и ћелије које је он напао.
Ипак, ова метода као да пада у воду код особа оболелих од ковида 19. Наиме, цитокини у појединим случајевима не престају да, након првог упозорења, алармирају организам, чак и кад антитела и Т ћелије стигну на сцену. То значи да почетна реакција, тј. упала због инфекције, не престаје чак и кад више није потребна.
“Нормално је да се упала јави код вирусне инфекције. Али проблем је кад не можете да је решите”, каже Кетрин Блиш, виролог са Универзитета Стенфорд.
И можда баш због такве неуобичајене реакције код неких пацијената болест траје дуже јер је вирус у стању да превари наш имунолошки одговор. Онда због тог аларма који не престаје наше тело јаче реагује и уједно напада себе.
“То је енигма. Имате јак одговор имуносистема, а вирус се ипак умножава”, каже Ејвери Огаст, имунолог са Универзитета Корнел.
Стручњаци кажу и да је могуће да пацијенти с блажом сликом ковида 19 реагују тако што се тело бори против вируса који напада ћелије, а да је проблем, изгледа, што се код тежих пацијената тело понаша као да га је напао неки паразит, а није тако.
Чини се стога као да имуносистем не уме да пронађе прави пут до вируса и да га неутралише. А та збрка се преноси и на Б и Т ћелије које треба да сарађују и боре се против болести. И мада је још увек рано рећи, делује као да коронавирус спречава Б и Т ћелије да сарађују. Зато стручњаци сада помињу ресетовање имуносистема, односно, терапију која би вратила баланс у телу и изнова повезала Би Т ћелије. Међутим, изазов за лекаре је да пригуше ту непримерену реакцију цитокина на почетку инфекције, а не да сасвим угуше одговор организма на инфекцију.
Уз то, прави тренутак је изузетно важан. Ако би пацијент превише рано добио лек који ублажава реакцију имуносистема, онда одговор неће бити довољно снажан. А ако лек добије прекасно, онда ће можда већ претрпети велику штету.
До сада третмани који блокирају цитокине појединачно нису показали значајне резултате вероватно јер научници још немају довољно података. С друге стране, стероиди попут дексаметазона јесу моћно оружје јер могу да сузбију више цитокина одједном.
Дексаметазон није савршена терапија, слажу се стручњаци и кажу да има недостатке, али до сада се показао добро код теже оболелих пацијената.
“То делује као добра стратегија док не сазнамо више”, закључила је докторка Дона Фарбер, имунолог са Универзитета Колумбија.
