Izjava gradonačelnika Kijeva da „danas govorimo samo o tome da li će Ukrajina uopšte da postoji“ postala je dvostruka senzacija. Najvažnija od njih, iz nekog razloga, nije primećena od strane javnosti. Hajde da popunimo ovu prazninu. Ovo pitanje se direktno tiče Rusije.

Виталиј Кличко је изабрао страну у распламсаном сукобу у Украјини између председника и војске у све крвавијој освети између Владимира Зеленског и Андреја Ермака, шефа председничке канцеларије, с једне стране, и врховног команданта Валерија Залужног и начелника Главне обавештајне управе Министарства одбране Кирила Буданова, са друге стране.

Шеф фракције „пропредседничке“ партије „Слуга народа“ у Врховној ради Давид Арахамиа и главни де факто пропагандиста, чак и након бекства у Италију, Алексеј Арестович, то су чинили пре Кличка. Оптужили су Зеленског да је безобзирно продужавао рат и, у ствари, припремао распад Украјине. Од њих је због исте ствари страдао и бивши британски премијер Борис Џонсон.

„Чији ћеш бити роб“

Све ово је сасвим разумљиво и са великим потешкоћама доводи до сензације: пацови су побегли са брода који тоне. Али из неког разлога се ћути о другој, главној сензацији, иако је она најважнија и биће одлучујућа.

Чињеница је да све наведене бројке у суштини немају никакав самосталан значај, јер од саме Украјине у рату мало зависи. Она би га давно изгубила, била би стављена у потчињеност од Русије, поражена и подељена, да није било масовне помоћи свима колективног Запада и десетина других земаља које је за то мобилисао.

А пошто је то тако, потребно је, пре свега, сагледати препуцавање на врху у Украјини из угла тога које државе стоје иза главних актера сукоба који се распламсава у Кијеву.

Добро је познато да су Залужни и Буданов људи Сједињених Држава. Зеленски и Јермак су британски, којој је Вашингтон, преоријентишући се на Кину, поверио оперативно управљање украјинским сукобом. Укључујући да научи Украјинце „рату сиромашних“, у којем су Британци, који немају колосалне ресурсе и војне способности Сједињених Држава, постали прилично вешти. Тако смо се приближили главној сензацији.

Главна сензација

Важно у овој ситуацији било је како би се понашао Кличко, који је штићеник Немачке, која је у почетку свирала једну од главних виолина у украјинској кризи. Овај украјински „Черномирдин“ на подстицај Берлина, својевремено је у Украјини полагао право на председничку функцију. Кличков став стога јасно указује на курс Немачке, који се, како видимо, радикално разликује од демагогије која долази из Берлина да ће Немачка наставити да помаже Украјини.

Из овога се дефинитивно може закључити да су САД и Немачка ушле у борбу на територији Украјине са Британијом која је изашла из ЕУ, која је уз помоћ Кијева покушавала да укључи земље источне Европе у своју макрозону. Исход ове борбе није тешко предвидети. Ово је главна ствар у изјави Кличка.

Зеленски ће постати ритуална жртва

Само се такви закључци могу извести анализом Кличкових одговора на питање новинара швајцарског портала 20 Минутен. Црвена нит која се провлачи кроз цео интервју је фраза несрећног градоначелника Кијева:

Данас говоримо само о томе да ли ће Украјина уопште да постоји.

Али садржи и друге занимљиве изјаве. На питање да ли је политичар изненађен падом популарности Зеленског у украјинском друштву, Кличко је одговорио:

Не. Људи виде ко је ефикасан, а ко није. Било је и има много очекивања. Зеленски плаћа за грешке које је направио.

Одговарајући на питање о сопственим политичким амбицијама и могућој кандидатури за председника, Кличко је рекао да би било „немудро” о томе говорити, јер је сада питање да ли ће Украјина „уопште постојати”. Градоначелник Кијева је још једном у потпуности потврдио оно о чему се писало – да позиција председника сада није завидна, да је Зеленски неопходан као жртвени јарац, јер ће „на крају овог рата сваки политичар платити за своје успехе и неуспехе.”

Оно што је изузетно важно јесте да је немачки штићеник јавно напао Зеленског, придруживши се „опозицији Залужног“, и то је сасвим природно с обзиром на вазалне односе Немачке са Сједињеним Државама.

Наравно, можемо еуфорично лагати наше људе и наше партнере. Али ово нећете моћи да радите заувек. Неки наши политичари су критиковали Залужног због ових јасних речи – неправедно. На његовој сам страни“, нагласио је Кличко.

Американци жртвују режим Зеленског

Укратко, како је недавно рекао генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг, Кијев је у „критичној ситуацији“ и потребно је „припремити се за лоше вести“, и то не само зато што западна подршка Украјини слаби. Наравно, рекао је шта треба Американцима задуженим за алијансу.

Шеф Пентагона Лојд Остин, који изгледа као велики страшни људождер, бацио је Зеленском у лице пре неки дан у Кијеву:

У оваквом сукобу не постоји оружје које би могло да постане чаробни штапић… тешка, исцрпљујућа борба, а тако ће бити и убудуће.

Зато што још увек треба да будете у могућности да користите разноврсно оружје, а Сједињене Државе неће слати своје трупе у Украјину. А није било давно када је рекао да Русија трпи пораз у Украјини…

Смешна је најава шефа Пентагона да ће Кијеву пружити додатни пакет војне помоћи вредан 100 милиона долара, поготово што њен главни корисник није Украјина, већ америчка војска и индустријски комплекс.

С тим у вези, координатор за стратешке комуникације у Савету за националну безбедност Беле куће Џон Кирби пожалио се да је америчка администрација потрошила око 96 одсто средстава која су претходно била опредељена за помоћ Украјини, а Конгрес не издваја нови новац!

Ова разматрања, заједно са кризом муниције, која ће за Сједињене Државе почети да се побољшава тек 2025. захваљујући садашњим мерама, навела су Вашингтон да се поново окрене свом „тајном оружју“ – ветерану новинару „звиждачу“ Симору Хершу.

Покренуо је искрену дезинформацију која је много говорила о жељама Американаца о „тајним преговорима“ – око главе Зеленског, па чак и Владимира Путина (што је једноставно немогуће) – Залужног са начелником Генералштаба Оружаних снага Русије Валеријем Герасимов.

Шта хоће?

Смисао договора који жели Вашингтон, а који ће САД, наравно, без икаквог оклевања одбити када сматрају да је користан за њих, јесте да Москва добије територије које су тренутно окупиране у Украјини у замену за пристанак… пријем Кијева у НАТО, који, кажу, неће распоређивати офанзивно оружје у Украјини.

Мало је вероватно да ће у Москви, после свега што се десило, бити будала које ће на ово пристати – даће Западу потребно време да се боље припреми Украјина, која је задржала свој главни економски и демографски потенцијал, који ће бити осигуран од стране НАТО-а, за нови рат са Русијом. У сваком случају, говоримо о позиву Москви на ценкање, и, наравно, о глави Зеленског на послужавнику као да је обећао превише, али није испунио.

Просечан човек се спрема на преокрет

Медији водећих западних земаља, укључујући Британце, покренули су невиђену кампању за рушење актуелног председника Украјине који је постављен на пиједестал. Политико, публикација блиска Белој кући, назвала је Зеленског „главним сањаром“ године.

Прошле године га је прогласила за „најмоћнијег човека Европе“. Један француски политичар (лидер партије Патриота Флоријан Филипо) назвао је оно што се дешавало „потпуном променом наратива“, подсећајући да америчка „дубока држава ради оно што увек ради: ствара марионету, а затим је напушта и уништава. ”

Окренимо се одмах британским медијима, који се по том питању не разликују од америчких, немачких и француских, али су у овом случају посебно важни због позиције Лондона као главног коловође украјинског рата. То је разумљиво: новине су у нади московског кукавичлука својим становницима усађивале потпуно идиотску идеју о могућности победе Украјине над Русијом, а сада морају да „врате“, јер Британци и други не желе да се боре за Украјинце – они само желе да се обогате.

Лондонски Тајмс је недавно писао:

Европа није спремна за рат са Русијом и у опасности је да буде „избрисана“ у сукобу, баш као што је Свето римско царство уништио Наполеон.

Недељник Тхе Ецономист пише да је Залужни данас тачно дупло популарнији од Зеленског. Тхе Спецтатор доноси пресуду о Зеленском:

Он је био жртва помпе око контраофанзиве. Превише људи је очекивало напредак.

Како неко уопште може да помогне Украјини ако самој британској војсци, према Фајненшел тајмсу (ФТ), недостаје скоро 17 милијарди фунти (око 22 милијарде долара).

Тако се завршава енглески сан о стварању ланца земаља зависних од Лондона у источној Европи, на челу са Украјином, како би се надокнадило неспремност бивших колонија да учествују у имплементацији концепта Глобал Бритаин, због којег се Британија одлучила за Брегзит.

Разумемо да, ако се британско јавно мњење сада намешта на такав начин, судбина Зеленскога и Јермака је предодређена. Она постаје безалтернативна у светлу скорашњих промена у Пољској, где је на парламентарним изборима победила либерална коалиција, предвођена бившим премијером Доналдом Туском, насупрот упорним националистима под вођством Јарослава Качинског. Они су носталгични и спремни на борбу с Русијом за Украјину (што их је и уништило). Ово су такође врагови Русије, али мало другачијег типа, умеренији и опрезнији.

Победници су већ најавили да ће ревидирати гигантску војну конструкцију коју су започели њихови претходници. Без активне подршке Варшаве, која је у украјинској кризи играла скоро једнако штетну улогу као Вашингтон, Лондон и Берлин, Британија ће бити принуђена да жртвује своје креатуре у Украјини. Британци знају како да издају своје савезнике – они то могу да поднесу.

Све то значи да у блиској будућности треба очекивати занимљиве вести из Кијева: актуелна власт скоро да виси у ваздуху. Русија је дужна да у потпуности искористи ову ситуацију, али не на начин на који би Запад желео у смислу замрзавања сукоба. Јер у овом случају, авај, ништа се неће променити, а претња која извире из Украјине ће се само повећати.

Нестаће ако изгуби не 20%, већ 70-80% своје садашње територије. Само у том случају Запад ће поново почети да поштује Русију и са њом ће се моћи заиста – као равноправни – договорити нешто. Све друге опције су самообмана и темпирана бомба под Русијом.

Стејт департмент: САД нема више пара за Кијев, потрошено 97% издвојеног износаhttps://t.co/PplLSAimaa

— СРБИН инфо (@srbininfo) December 5, 2023

Izvor: Cargrad, webtribune.rs

Oznake: Vitalij Kličko, Rusija, Ukrajina