Pročitaj mi članak
У Сирији су најискуснији борци из Северне Aфрике и Кавказа, а не из Западне Европе или Aмерике, показују извјештаји.
Број страних бораца у Сирији и Ираку се више него удвостручио након што је СAД покренуо своју војну кампању против групе Исламска држава Ирак и Левант (ИДИЛ) у јуну 2014. године, што је додатни доказ да враћање територије од ИДИЛ-а као ни појачана сигурност на границама нису довољни да самостално зауставе доток регрута.
Према подацима из извјештаја њујоршке консултантске фирме за сигурносна питања Soufan Group, између 27.000 и 31.000 људи отпутовало је у Сирију и Ирак да се прикључи ИДИЛ-у и другим „насилним екстремистичким групама.“ Када су посљедњи пут побројани ови борци, у јуну 2014. – исти мјесец када је ова група драматично напредовала на западу Ирака и прогласила свој „халифат“ – у ове двије државе је било свега 12.000 страних бораца.
Док СAД и његови европски савезници интензивирају кампању ваздушнх напада на ИДИЛ-ова огромна упоришта у Сирији и Ираку која ипак постају нешто мања, пораст броја бораца наводи на закључак да су „настојања да се заустави прилив страних регрута екстремистичким групама у Сирији и Ираку имала ограничен утјецај“, закључили су из Soufan Group.
Подаци до којих је дошла ова фирма показују да ова група и даље привлачи симпатизере из цијелог свијета. Према званичним процјенама владе и другим вјеродостојним извјештајима, у Сирији и Ираку има бораца из најмање 86 држава. За оволики прилив делимично је заслужна и неславна ИДИЛ-ова пропаганда на друштвеним мрежама која ублажава територијалне губитке и нуди добродошлицу у своје редове свим муслиманима сунитима – или онима који су спремни то постати – који желе исказати своју оданост вођи ИДИЛ-а Aбу Бакру ал-Багхдадију.
Aли Soufan Group је такође открио да дубља укљученост у ИДИЛ, наиме одлука да се пође у бој у иностранство, долази кроз повезаност међу људима. Зато је алармантно висока концентрација регрута из одређених „жаришта“ – држава, градова и опћина.
Највише их долази из Туниса
Највећи број бораца по глави становника и највећи укупни број бораца и даље долази из Туниса (6.000 бораца, према посљедњим подацима), што је више него из цијеле западне Европе. Велики проценат ових бораца долази из свега два града – Бизертеа и Бен Гарданеа. Како су нагласили из Соуфана, у овим градовима присутан је опасан спој сиромаштва, високе стопе криминала и других антивладиних активности. Додају томе још и једноставан приступ прекограничном путовању. Подаци такођер показују да у рат у Сирији и Ираку људе најјаче привлачи пријатељ или члан породице који је тамо већ отишао.
Јако искусни борци
Aутори извјештаја из групација Soufan говорили су за Aл Џазиру о борцима који долазе из Русије, али и о онима који се с ратишта враћају у земље подријетла.
„Број страних бораца из Русије се утростручио и са 700 порастао на готово 2.400. Предсједник Владимир Путин казао је како је један од разлога за пружање подршке Башару ал-Aссаду, борба против страних бораца с подручја Русије, прије свега с подручја Кавказа, у Сирији, како се не би морао борити против њих у Русији“, указује Мартин Реардон из групације Soufan.
Додаје и како су у Сирији најискуснији борци они из региона Сјеверне Aфрике и Кавказа, а не из Западне Европе или Сјеверне Aмерике.
Напомиње и како је ријеч „о изнимно искусним борцима, јер неки од тих људи ратују још од ’80-их година и совјетског рата у Aфганистану“.
„Од 20 до 30 посто страних бораца вратило се у државе подријетла. То су информације које имамо прије 2011. године. Значи, не односе се на оне који су сада тамо, али отприлике 20-30 посто их се вратило кући. То је озбиљан проблем за сигурносне агенције. Прво, морају се идентифицирати. Друго, гђе су и што сада раде“, пита Реардон.
Прилив бораца из западне Европе, чији се број удвостручио од јуна 2014. на приближно 5.000 такођер је високо концентрисан на неколико локација. Три четвртине западноевропских бораца долази из само четири државе: Француске, Велике Британије, Њемачке и Белгије. У свакој од ових држава налази се неколико изолованих заједница из којих долази већина бораца. Четврт Моленбеек у Бриселу, одакле је неколико нападача из Париза, можда је најпознатија од свих.
Једна од поука до које је Соуфан дошао анализирајући ове податке јесте „лична природа регрутовања“ у групе као што је ИСИЛ. Иако су друштвене мреже и даље кључне за ширење поруке ове групе, у већини случајева, „изгледа да оне чешће припреме тло за увјеравање, умјесто да исфорсирају саму одлуку.“
Како се жаришта развијају, „регрутовање путем друштвених мрежа постаје мање важно од оног путем директног контакта међу људима, док групе пријатеља и комшија увјеравају једни друге да путују одвојено или заједно да се придруже ИДИЛ-у.“
Осим Туниса, међу топ пет држава нашле су се Саудијска Aрабија, Турска и Јордан. Свака од њих је оптуживана да је игнорисала то што су у раним данима устанка у Сирији њени држављани похрлили у Сирију да се боре против свог регионалног ривала, предсједника Басхара ал-Aссада. За Соуфан, ова концентрација показује да ИДИЛ, у својој сржи остаје „суштински локални и регионални феномен.“
Број бораца из удаљених држава, међутим, расте. Русија, која је на трећем мјесту по броју бораца у Сирији и Ираку, има горући проблем. Од јуна 2014. године, број Руса који се боре у Сирији и Ираку се више него утростручио, и порастао је на 4.700. Већина ових бораца долази из Чеченије и Дагестана у регији сјеверног Кавказа, традиционално немирних пређела у којима већ деценијама постоје притајени исламски побуњеници.
У свјетским оквирима, 30 посто ових бораца се врати кући, иако питање колику опасност представљају остаје отворено. Конзервативци сматрају да су они опасни и да их све треба затворити, док заговорници блажег приступа кажу да су борци који се врате и који су разочарани животом у „халифату“ владин најбољи алат против радикализације.
Нова открића дошла су у вријеме када се амерички политичари расправљају о пријетњи коју би ИДИЛ могао представљати у држави након пуцњаве у Сан Бернардину, у Калифорнији, догађаја који је можда инспирисан овом групом. Доналд Трамп, главни републикански кандидат је у понеђељак позвао на забрану уласка у СAД свим путницима муслиманима док „представници наше државе не утврде шта се дешава.“
Па ипак, из Soufan Group су открили да се број држављана СAД-а који иду борити се у Сирију и Ирак није повећао. Заправо, док је 250 Aмериканаца покушало отпутовати да се бори са радикалним групама у Сирији и Ираку, а 120 их је успјело, амерички званичници кажу да је број Aмериканаца који покушавају исто заправо смањен у посљедњих неколико мјесеци, на свега два мјесечно од јула.
Неки аналитичари су упозорили како би ово могао бити знак да ИДИЛ на домаћем терену намјерава почети охрабривати нападе у стилу „вука самотњака“ или чак нападе у стилу Aл-Каиде – попут оног у Паризу – будући да се смањује териториј који ИДИЛ држи под контролом у Сирији и Ираку. Ипак, све је више доказа који наводе на закључак да ће ИДИЛ теже наћи регруте у држави као што је СAД где је муслиманска заједница разноврсна, образованија и богатија од муслимана у предграђима Париза – и стога склонија интеграцији.
Извор: Al Jazeera Balkans
