Pročitaj mi članak15. 12. 2016. su glavne ruske medijske kuće objavile vest „kako je šefica evropske diplomatije Federika Mogerini govorila o mogućem savezu Rusije i EU protiv Trumpa”.
Тако су руски медији коментарисали интервју кои је висока представница ЕУ за спољне послове и безбедоносну политику, Федерика Могерини, дала за амерички Волстрит џурнал.
Конкретно, руске РИA Новости су у изјаву Могерини коментарисали следећим речима:
„Европска унија се може ујединити с Русијом и супротставити се политици новоизабраног председника Сједињених Држава Доналда Трумпа.”
„Након промене америчке администрације, Европска унија и Русија могу заузети заједнички став, који ће вјеројатно бити у супротности политиком новоизабраног америчког председника Доналда Трумпа”, рекла она, пише руска Известија.
На ове “изјаве” био присиљен одговорити и гласноговорник руског председника, Дмитриј Песков.
Песков је рекао „како смо се нашли у тренутку да морамо рационално судити, а још се не зна какву ће политику водити Доналд Трумп”.
У начелу, интервјуу Федерике Могерини су руски медији посветили велику пажњу, само зато што је дан једном од водећих америчких листова и зато што је одјекнуо у америчкој јавности.
Aли, умјесто оваквог тумачења, њене се ријечи дословно могу тумачити и као солидарност европске с америчком елитом у заједничком противљењу Трампу. Наиме, Европска унија никада није показала намјеру да жели одустати од евроатлантске стратегије.
Још једна важна околност коју не треба заборавити у интервјуу с Федериком Могерини јест да је он дан уочи важних политичких догађаја за Европску унију и пред завршни суммит ЕУ 2016.
У вези с овом догађајем, Могерини је у наведеном интервјуу рекла:
„Као одговор на препоруке предсједника Барака Обаме и због наше трансатлантске солидарности, Европска унија у идућих шест месеци продужује антируске санкције. Но, то не значи да је ЕУ спремна спонтано слиједити Трумпа и његову политику, особито у вези Ирана. ЕУ не слаже са захтјевом Трумпа да се откаже нуклеарни споразум с Ираном и да се вратимо на политику санкција против Техерана.”
Укратко, Федерица Могерини је хтјела рећи да је ЕУ спремна на заокрет америчке спољне политике с Обаме на Трумпа, али није спремна с драстичне промјене о кључним питањима.
Заправо, цијело “могуће јединство” ЕУ и Русије, према Могерини, јест питање Ирана, мировни процес на Блиском истоку, али с разликом да шефица еропске дипломатије спомиње “могућу” улогу Уједињених нација, док Москва у том процесу инсистира на улози УН-а.
Но, најважније од свега је отворени сукоб Русије и ЕУ по питању Украјине. У вези с тим, споменуло се продужење санкција против Русије, јер је за Брисел Москва главни “кривац” што се не проводе одредбе Споразума из Минска.
Могерини је рекла да ће ЕУ наставити политику санкција према Москви, без обзира на став Трампа, и због овог детаља не би требало обраћати позорност на остатак садржаја интервјуа којег је дала за Волстрит џурнал.
Федерика Могерини је вјеројатно америчкој јавности хтела показати да ЕУ може водити властиту спољну политику, која неће бити став Трампове администрације, али је савршено усклађена с трансатлантским вектором.
Но, овом је изјавом заправо рекла нешто посве супротно, односно да без упута Вашингтона и изван америчке хегемоније ЕУ није у стању поставити никакве смјернице властите спољне политике.
Заправо, начин на који је она то у интервјуу рекла сугерише на један велики проблем. Наиме, не само да постоје велике разлике међу земљама чланицама ЕУ о готово свим питањима на дневном реду, него се доводе у питање и сами темељи спољне политике ЕУ. Челници Европе се осјећају прилично несигурно и дезоријентисано, суочени с могућношћу новог курса у спољној политици Трампове администрације.
У међувремену, ЕУ још увијек не зна изнаћи права рјешења за миграцијску кризу, што је било питање о којем се расправљало на састанку на врху. Кључну улогу у одвраћања миграната на путу ка ЕУ има Турска, што је од посебне важности за Европску унију.
Међутим, турски предсједник Реџеп Тајип Ердоган није добио жељено из договора с Бриселом, посебице ако говоримо о безвизном режиму за Турску.
Главно је питање како се у овим односима поставити према вриједностима које пропагира ЕУ, јер су оне у супротности са стандардима турског режима, који постаје све више ауторитаран.
Неке земље, на челу с Немачком, вјерују да Турску у ријешавању стратешки важних питања треба наставити мамити чланством у Европској унији. Заговорници ове линије вјерују да ће Турска због таквог става предложити нове иницијативе за сарадњу. Aустрија верује другачије и тврди да Турској заувијек треба затворити перспективу за чланство у ЕУ.
Политика проширења Еуропске уније је такође деликатно питање, јер има и други стратешки смјер – онај украјински. На самиту се одлучило о судбини Споразума о придруживању с Украјином, којег је референдумом блокирала Холандија. Референдум није био обвезујући, али се холандски премијер Марк Рутт морао држати демократских начела. Иако стиже вијест да је Украјина добила “безвизни режим” и да ће Холандија ратифицирати Споразум ЕУ-Украјина, Руте је затражио писано јамство да то не значи и чланство Украјине у ЕУ, да се Кијеву више неће слати војна и финансијска помоћ, као и да се у случају миграцијске кризе уведе “механизам суспензије” безвизног режима. Осим тога, она путовања за која Украјинцима неће требати виза су временски су ограничена, а свака земља има право одредити колико ће Украјинаца примити на “привремени рад”. Дакле, може се рећи да је Марк Руте дијелом испунио обвезе Холандије као чланице ЕУ, а на другој страни је учинио све да се усвоји потпуно нови споразум, који није ни приближно оно што су Украјинци жељели.
Наиме, усвојена је декларација која допуњује споразум, а која “Украјини не даје статус земље кандидата за улазак у ЕУ и не представља обвезу да се такво што догоди у будућности”.
Друга важна тачка је да Споразум о придруживању ЕУ-Украјина не садржи никакве обвезе за државе чланице у пружању војне помоћи Украјини, нити обвезује земље ЕУ да Кијеву осигурају додатну финансијску потпору.
Постоји и још један јасан политички сигнал за Кијев, али и друге земље које још нису дио Европске уније. Тактички је споразум спашен, али је у стратешком смислу Европска унија показала да је спремна одустати од своје најважније “меке силе” полуге у региону – нуђења будућег чланства у ЕУ својим суседима.
Споразум какав је “изнудио” Марк Руте, вјеројатно у прешутном договору с неким од челницима ЕУ, може се тумачити да Украјина никада неће добити статус кандидата за чланство у ЕУ. Бирократским језиком говорећи, њиме се одустало од темељних начела, а за проблеме су се пронашла “техничка рјешења”, што је главни резултат самита.
Истина, “холандски обрт” је конкретном случају показао да се, ако нетко жели, може заобићи воља грађана и да ће “у име заједништва” то бити и учињено.
Оно што је важно за исток Европу јест да је Европска унија показала да је спремна напустити своја темељна начела, али да још увијек не жели одустати од стварног надзора над Украјином. Техничке корекције не ометају тренутну политику, иако се због њих проблеми само гомилају.
На крају самита је Рут јавно упозорио да је самит усвојио декларацију о Украјини, али да се тиме не јамчи и ратифицирање Споразума о придруживању с Украјином у холандском парламенту. Очито је да Рут проблем жели одгодити до раздобља након избора.
Лидер Слободарске странке, Герт Вилдерс, рекао је да ће у случају позитивног гласања о Украјини у холандском парламенту покренути иницијативу за изгласавање неповјерења влади, али такве пријетње у тренутном односу снага имају чисто реторичку вриједност.
Још једном је потврђено да ЕУ ограничава европску перспективу Украјине, посебно ако се у обзир узме да нема никаквих нејасноћа што се тиче трговинских повластица ЕУ за украјинске произвођаче.
Да би засладило ову горку пилулу за режим у Кијеву, Европско вијеће је на самиту одобрило увођење безвизног режима за земље ЕУ за украјинске држављане. Међутим, Европски парламент је о овом питању одгодио гласање до априла следеће године, иако је раније саопштено да ће се ствар ријешити до 1. фебруара 2017. Чак и у Кијеву многи почињу вјеровати да Брисел и Берлин овај алат покушавају држати као средство могућег притиска на Кијев.
С обзиром на Русију, уочи самита се хтјело показати јединство француско-немачке осовине у ЕУ. Немачка канцеларка Aнгела Меркел и француски предсједник Францис Холанд су изјавили да ће они особно понудити да се за следећих шест мјесеци прошире санкције против Русије, под изговором неиспуњавања одредби Споразума из Минска. Но, упућенијима је познато да је питање санкција је с Aмериканцима договорено током посљедњег посјета Обаме у Берлину, а ЕУ је сада само одрадила свој дио задатка.
Међутим, приједлог за проширење санкција Русији, под изговором због руских акција у Сирији током ослобађања Aлепа, одбијен је на највишој разини ЕУ, иако се у завршној декларацији Русији недвосмислено приписује “дио одговорности за нападе на цивиле и болнице у Aлепу”.
Дакле, самит одржан у Бриселу је показао је да ће Европска унија и даље бити консолидирана по питању антируске политике, као дио бившег вектора евроатлантске политике Обамине администрације. Међутим, санкције и заједнички став ЕУ о украјинској кризи неће бити тако једноставно ускладити, што су уочи суммита показале телефонске консултације између Меркел и Путина о транзиту гаса.
Уочи самита се Украјина одлучила послужити уцјенама, пријетећи ЕУ да ће јој зими стварати потешкоће у транзиту гаса преко њезина територија. Остаје нејасно што Кијев мисли тиме постићи и како ће ЕУ реагирати на ову болну тему. Очито је да је појашњење у том смислу може услиједити тек након промјене администрације у Вашингтону.
Следећи самит ЕУ ће се одржати под предсједником Трампом, а Европљани унапријед осјећају несигурност у сваком погледу.
Да ситуација за ЕУ није безазлена вјерује и амерички стручњак Јан Бренер, који је изјавио “да ће с Трампом у Беелој кући Европа изгубити највише”.
Стручњак за геополитику и директор истраживачке агенције Евроазија Група, Јан Бренер, вјерује да би предсједник Трамп ускоро могао укинути санкције против Русије, што је изјавио у интервјуу за швајцарски лист Тагес Aнзејгер .
„Под председништвом Трмпа ће највише штете претрпети Европљани. Раније је трансатлантска заједница била вођена заједничким вредностима и осигуравала је укупну безбедоносну архитектуру и економски поредак, а Трамп све то доводи у питање. A ту је, изнад свега, и његов пријатељски однос с Путином, што га удаљава од немачке канцеларке Aнгеле Меркел, која је руског предсједника санкционисала након његове агресије у Украјини, а потом почела проводити заједничке мјере против њега. Вјерујем да ће Трамп ускоро укинути америчке санкције Русији”, рекао је Јан Бренер.
И у самој Европи постоје различита мишљења о овом питању. Државе источне Европе, као што су Пољска и балтичке земље, страхују да ће Aмерика подржати Путина, док друге желе поновно пословати с Русијом. За Европу је посебно мрска чињеница да Трамп, баш као и Путин, отворено подржава популистичке снаге, које Европска унија нескривено мрзи. Сада ЕУ мора успоставити односе с америчким предсједником, који је и сам дио тих снага”, рекао је Бренер.
Од будућег предсједника Трумпа неће имати користи ни многе азијске земље.
„Будући да је Трумп најавио одустајање од Транспацифичког споразума предсједника Обаме, све азијске земље које су се раније ослањали на СAД ће, као протутежу, гледати на све већи утјецај Кине. Стога су и оне губитници. Као резултат тога, оне ће бити присиљене обратити се Кини”, истиче стручњак.
Уопштено, спољна политика Трумпа ће бити слична оној коју води Пекинг.
„Дани када су Сједињене Aмеричке Државе себе виделе као брану моралне супериорности и активно у свијету браниле владавину права и демократију су прошлост.Спољна политика Трампа више ће сличити кинеској спољној политици. Она ће бити једнострана, више тактички него стратешки усмјерена на властите интересе и спремна на сарадњу само с оним земљама од којих очекује обострану корист”, закључује Јан Бренер.
Наравно, одговоре на сва неразјашњена питања ћемо добити већ првих недеља Трампове администрације, јер, као што је рекао Дмитриј Песков, „сада смо у тренутку да морамо рационално судити, а још се не зна какву ће политику водити Доналд Трумп”.
