Пре свега, подсетимо да идеја стварања Евроазијске економске уније изворно уопште није Путинова, него управо казахстанског председника Нурсултана Назарбајева. Он је интеграцију евроазијског простора предложио и осмислио када Путину вероватно на памет није падало окретање Истоку.

У свом историјском говору, одржаном на Московском државном универзитету „Ломоносов“ 29. марта 1994., Назарбајев је предложио стварање великог регионалног пројекта сачињеног од бивших совјетских држава нагласвши богато наслеђе географских, историјских, културних односа евроазијских народа, како је то описао књижевник Лев Гумилев, а ту идеју остали чланови евроазијске школе разрадили у двадесетом веку. Тек касније је Александар Дугин у свом чланку објављеном 2001. године, у руском геополитичком часопису „Елементи“ објаснио историјску важност овог пројекта, који се састојао од предлога за стварање неке врсте „Заједнице независних држава у рикверц“.

Колико је Назарбајев био испред свог времена и тада још непознатог Владимира Путина, говори податак да је, након што је Збигњев Бжежински 1997. године објавио своју славну „Велику шаховску таблу“, књижевну и геополитичку прекретницу међу „атлантистима“, Назарбајев у Москви објавио есеј „Евроазијска унија – Идеје, пракса и перспективе“.

Владимир Путин, коме се приписује стварање Евроазијске економске уније, ту идеју прихвата тек касније, када је видео да НАТО савез неће стати са проширењем на исток. Дуго времена за интеграциони пројекат казахстанског председника, разрађеног до у најситније детаље, нико није хтео чути, можда ни Русија сама, све док у Москви нису схватили да у Западу никада неће имати поузданог партнера, посебно након Сакашвилијеве авантуре 2008., када је на наговор Вашингтона „покушао успоставити пуни суверенитет Грузије“.

Три године после 3. октобра 2011. године, Владимир Путин, тада руски премијер, у листу Известија објављује чланак у којем најављује стварање Евроазијске економске уније и нуди Европи одређени степен интеграције између два „економска“ и „бесцаринска“ блока. Имајући то у виду, треба пажљиво између редова читати што је Нурсултан Назарбајев поручио представницима дипломатских мисија акредитованим у Казахстану, јер су до сада оствариле скоро све замисли бившег главног секретара Комунистичке партије Казахстана и дугогодишњег лидера те земље Нурсултана Назарбајева, а с Еуроазијском економском унијом, последично стварањем и Организације уговора о колективној безбедности (ЦСТО), Назарбајев је у ствари био тај који је на време препознао опасности доктрине Збигниева Брзезинског и разрадио идеју како јој стати на пут.

Назарбајев предлаже „успостављање нових правила у светском поретку“

Председник Казахстана, Нурсултан Назарбајев, састао се 2. марта у Астани са представницима дипломатских мисија у својој земљи. Казахстански председник је раније покренуо бројне иницијативе које су већ изазвале одређени интерес у свету.

Казахстанска влада је затражила да се ове године сазове Међународна конференција Уједињених нација на највишем нивоу, а која ће бити организована тако да се потврде начела међународног права и врати поверење међу државама.

„Потребан нам је нови и ефикасан систем међународне сигурности. Треба повећати улогу Савета безбедности УН-а у решавању сукоба. Приметна је потреба модернизације Повеље Уједињених нација, уз безусловно очување основних принципа међународног права“, рекао је казахстански председник.

Назарбајев тврди да су усклађеност локалних закона и међународне обавезе „темељ модерног светског поретка, који се, на жалост, често крши, поготово у последње време“.

„Због тога и постоје сукоби, јер многи не испуњавају своје међународне обавезе“, изјавио је Нурсултан Назарбајев.

Враћајући се на тренутну међународну ситуацију, председник Казахстана је нагласио како је у циљу постизања глобалне стабилности строго потребан мир у Сирији, „што је недостижно без поштовања договора о примирју страна у сукобу“.

„Поздрављамо постизање споразума између Русије и Сједињених Држава о прекиду ватре у Сирији. Позивамо све укључене стране на пуну спровођење овог договора. Уверени смо да ће то помоћи да се осигурају услове за трајно политичко решење“, рекао је казахстански председник.

Према његовим речима, „данас на Блиском истоку, без икаквог претеривања, кроји се судбина света“.

„Сукоб у Сирији има негативне последице далеко ван региона. Такав велики број миграната и избјеглица није забележене још од Другог светског рата. Неслога међународне заједнице у борби против“ Исламске државе „иде на руку терориста. Зато сам предложио да се под покровитељством УН-а успостави једна глобална мрежа за борбу против међународног тероризма и екстремизма. Само ако се сви народи уједине у овој борби, мислим да ћемо успети „, рекао је Назарбајев, преноси ЕА Даили.

Други важан фактор стабилизације, према мишљењу казахстанског лидера, може бити велико разоружање, а за то је потребно да се знају сви власници нуклеарног оружја.

„Цео свет разуме сложеност питања нуклеарног разоружања и смањења броја нуклеарних тестова, што је посебно потребно у време када је свет преплављен тероризмом. У исто време, државе које поседују нуклеарно оружје,“ Нуклеарна петорка „пре свега, треба да служи као пример“, рекао је лидер Казахстану.

Према његовим речима, ако неке земље имају и развијају нуклеарно оружје, 20 земаља је на прагу да дођу до њега и спремне су то учинити како би се одбраниле.

„Ово је врло опасан тренд. Мислим да се сви народи света морају бити уједињени и да заједно раде у том смеру“, рекао је Назарбајев и нагласио особито важну улогу Казахстана у процесу преговора о иранском нуклеарном програму.

„Увек смо подржавали процес преговора о иранском нуклеарном програму, те дали практичан допринос. Резултати су два круга разговора у Алмати, који су постали темељ заједничког свеобухватног плана како деловати по питању иранског нуклеарног програма. На захтев „шесторке „и Ирана ми пружамо практичну помоћ у спровођењу плана“, рекао је Назарбајев, подсећајући да је 27 децембар 2015. Казахстану Ирану испоручио 60 тона природног уранијума као накнаду за уклањање ниско обогаћеног уранијума у ​​земљи.

„Уверен сам да ће то ојачати неширење програма, али и Ирану дати прилику за остваривање легитимних права које држава има за развијање нуклеарне енергије у цивилне сврхе. Не сме бити дискриминације у приступу нуклеарном гориву“, рекао је Нурсултан Назарбајев.

Говорећи о иранском нуклеарном програму председник Казахстана се осврнуо и на односе са Техераном, нагласивши да је заинтересован за развој трговине широких размера и економску сарадњи због укидања санкција.

„Надам се да ће наши трговински односи бити подигнута на највиши ниво. Све ове године Казахстан није престао трговати с Ираном, а дао је сву подршку Техерану у његовим настојањима за укидање санкција“, рекао је Назарбајев.

„Казахстан намерава продубити сарадњу не само са Ираном, него ис другим земљама исламског света с којима има блиске историјске и духовне везе, посебно са државама на Блиском истоку. Осим тога, Казахстан ће и даље подстицати привредни и друштвени развој Авганистана и наставити подржавати развој инфраструктуре , обуку, образовање младих и одржавати политичке контакте са том земљом „, рекао је казахстански председник.

Нурсултан Назарбајев је нагласио да ће Казахстан одржавати курс спољнополитичког мулти-вектора.

„2016. године ћемо наставити спровођење мулти-вектора и уравнотежене спољне политике, а главни нам је циљ интеграција у светску привреду“, рекао је.

Према његовим речима, интеграциони потенцијал Евроазијске привредне уније, уз спровођење економског појаса „Новог пута свиле“ ојачаће се привредна сарадња са Кином, а Казахстан ће постати чвориште у Евроазији.

Осим тога, Казахстан намерава активно учествовати у развоју Шангајске организације за сарадњу, те чинити додатне напоре да „Конференција о интеракцији за изградњу поверења у Азији“ (ЦИЦА) „претвори у безбедносну организацију у Евроазији“.

Ову групу чине Авганистан, Азербејџан, Кина, Египат, Индија, Израел, Ирак, Иран, Киргистан, Камбоџа, Монголија, Пакистан, Палестина, Русија, Тајланд, Бахреин, Вијетнам, Таџикистан, Турска и Узбекистан, док су посматрачи САД, Украјина, Филипини, Јапан, Малезија, Либан, Индонезија и Бангладеш.

„Надам се да ће наши напори бити подржан од стране других земаља“, рекао је Назарбајев представницима дипломатских мисија акредитованих у Казахстану.

Према речима председника, Сједињене Државе и даље остају један од кључних партнера Казахстана.

„САД је један од највећих страних улагача у нашу привреду. Намеравамо проширити нашу сарадњу са овом земљом. Међутим, апсолутни приоритет за нас је сарадња са средњоазијска државама, нашим суседима. Ми још једном позивамо све земље Централне Азије да се уједине и на тај начин решимо непосредне проблеме у региону. То се односи на питања вода, јачање трговине и заједничку безбедност. Радујемо се одговор наших суседа „, рекао је Назарбајев. Према његовим речима, процес интеграције би био ефикаснији да нема економске кризе и санкција Запада против Русије.

„Санкције против Русије утичу на привреду Казахстана. Наш  велики сусед“, Русија, један је од наших главних трговинских партнера, тако да привредни пад и санкције утичу и на нас. Трговина између Казахстана и Русије је пала за 20-25%. На Казахстан такође утиче успоравање кинеске економије.

„У таквим околностима, које Кина назива „новим нормалностима“, а ја „новим стварностима“, треба се навикнути на нове цене нафте, гаса, метала. Морамо научити тако живети. То није једноставно јер када се човек привикне на добро, врло се тешко вратити на старо, рекао је Нурсултан Назарбајев.

Многи ће на први поглед помислити да се у овом обраћању ради о обичном сухопарном политичком говору председника Казахстана, који ништа ново није рекао представницима дипломатских мисија акредитованих у Казахстану. Но, историја нас учи да идеје и предлоге Нурсултана Назарбајева никада не треба подцењивати.

Извор: altermainstreaminfo.com – Н. Бабић

Oznake: geopolitika, Evroazijska unija, Kazahstan, N. Babić, Nursultan Nazarbajev, Rusija