Pročitaj mi članak"Samo sam izvršavao naređenja", bilo je opravdanje brojnih nacističkih vojnika, kada su izvedeni pred lice pravde zbog svojih zlodela. Kasniji eksperimenti psihologa pokazali su da ljudi zaista lakše muče druge kada im to dozvoljava položaj, ili kada za to imaju "ovlašćenje". Zašto je to tako?
Особе које другима наносе бол у највише случајева такође саме пате. Ипак, чини се то далеко мање догађа када су мучитељи положајем ил ауторитетом “овлашћени” да повређују друге. Сада су скенери мозга показали зашто је то тако.
Ова језива појава се не може објаснити само екстреминим околностима или тиме што је некоме живот зависио од тога да ли ће пристати да повреди другога. То је било чест случај у Трећем Рајху, али шта је са случајевима који се нису догодили у време рата?
У науци је познат експеримент Стенлија Милграма о послушности. Он је организовао лажну “студију о памћењу” чији су учесници морали да читају низове речи свом партнеру, који је био повезан са машином за електрошкове у другој просторији. Учесници експеримента је требало да свом “учеснику” дају електрошокове кад год погреши. Струјни удари били су градацијски, почевши од 15 волти па све до 450 волти. Резултати експеримента били су поражавајући: чак 65 посто учесника је пристало да даје најјаче шокове “ученику”, иако је он вриштао од болова.
Други експеримент, спроведен у Холандији, пружа нова сазнања о овој мрачној особини људи. Научнице Емили Каспар и Валерија Газола са Института за неуронауку у Амстердаму, спровеле су студију у којој је учествовало 40 особа, чија је просечна старост била 25 година, док су две трећине биле жене. Учесници су подељени у парове, а експеримент је текао тако што је прво једна особа давала другој електро-шокове, па су мењали улоге.
Научници су им 30 пута наредили да другој особи дају електро-шок (што су могли и тада да одбију), док су 60 пута могли сами да одлуче. Они који су давали шокове су све време лежали у скенеру, а на екрану су могли да виде руке особе којој дају струјни удар – а за сваки им је обећана зарада од 50 центи.
Снимци скенера показали су да су делови мозга задужени за емпатију мање активни када су учесници извршавали наређења да особи дају електро-шок. Такође су пријавили да се осећају мање одговорним. Мање су осећали и сажаљење и грижу савести због онога што раде, а то је показивала и смањена активност предњег цингулатског кортекса и острвског кортекса, који су обично активни када осећамо кривицу.
Међутим, чини се да је пресудна активност у средњем завоју темпоралног режња.
“Што је активнија ова регија, то осетљивије људи реагују на бол других”, објашњавају истраживачи.
Истраживачи су запазили још једну важну ствар: када им је наређено да дају шокове другима, особе су сматрале да је бол коју осећа особа која прима струјне ударе мања.
“Повиновање наређењу толико утиче на нашу перцепцију, да утиче и на наше мишљење о јачини шокова, не само на емпатију”, објаснили су.
Још једна верзија Милграмовог експеримента спроведена је у Француској – а учесници су овог пута мислили да су у ТВ квизу. Такође су давали струјне ударе за погрешно одговорено питање – а упркос томе што су били свесни бола друге особе, тек је један од три учесника одбио да изврши наређење.
