У Украјини је завршена предизборна кампања за Врховну скупштину. У парламент, по анкетама, пролазе четири странке и једно политичко удружење. Судећи по свему, ниједан од пет играча, чак ни у коалицији с највероватнијим савезницима неће имати стабилну већину.

Ефикасност рада украјинског парламента у новом саставу може бити врло ниска, јер ће посланици већи део времена проводити у споровима. Песимизам појачава и чињеница да стране које спору не деле појединости, већ доктрине. Врховна скупштина 7. сазива представљаће прилично верну копију украјинског друштва, које није подељено само по културно-етничким и религиозним својствима, већ још и на идејном плану. По критеријуму оцене историјске улоге Украјине и вектора развоја њене државности.

Ситуација се погоршава још и због тога што је цео спектар ствари којима бирачи дају предност обележен јасним географским зонама. Стручњаци као условну бирачку границу наводе Дњепар. Лева обала Украјине заједно с аутономним Кримом на југу земље гласа за Партију региона, данас је то странка на власти и за комунисте који се залажу за интернационализам. Украјина с десне обале је скоро у целини за опозицију и националисте. Наравно, ова оријентација је врло условна, као и бирачка граница. Реална слика је много компликованија и замршенија. Међутим, важан је принцип – подела по оси „запад – југоисток“.

За то постоје објективне претпоставке. Укључивање Украјине с леве стране обале у састав Руске царевине довело је до брзог развоја Украјине. А западна Украјина, која је улазила у састав Аустроугарске монархије, а касније Пољске, сачувала је свој идентитет на основу национализма. „Источњаци“ се нису посебно бавили националним питањима. Већина њих је двојезична и наставља да бира руски или украјински језик у зависности од тога на којем је лакша комуникација, а не због политичких погледа. А на западу Украјине, чак и ако људи владају руским језиком и знају да говоре руски, по правилу се приоритетом сматра чување украјинске културе, историје и језика, истиче британски истраћивач Итан Бургер.

Данас су се супротстављена расположења само појачала. Украјину можда очекује распад. Поред свег богатства избора, постоје само две варијанте: чехословачки и југословенско-српски сценарио. То су по свом садржају супротни, али у суштини јединствени процеси. Док је Југославија с политичке карте света нестала после правог и суровог рата, подела Чехословачке је била добровољна и мирна. Друго није увек последица првог. Догађаји су кренули „плишаним“ путем, зато што међусобне претензије Чеха и Словака нису биле обојене „великом“ крвљу као у српском случају. Осим тога, на Балкану се ситуација компликовала због међуконфесионалних трвења.

Овде је ситуација у Украјини ближе чехословачком моделу. Чак без обзира на то што источне области исповедају православље, а западне католицизам. Због тога су експерти сматрају да је вероватнији мање-више миран развој догађаја у случају распада земље. Ни западни, ни источни суседи Украјине неће дозволити да се заподене велика туча. Јер, Европа је нешто научила из балканске лекције. Уосталом, већина стручњака распад Украјине сматра готово невероватним. Између осталих, и главни уредник часописа „Русија у глобалној политици“ Фјодор Лукјанов:

Мислим да се Украјина ни у ком случају неће распасти. Чехословачка, Југославија и Совјетски Савез су се распадали по постојећим административним границама. Оне су могле бити апсолутно произвољне, али су постојале. Украјина има кајње мешовит састав, али је у извесном смислу целовита. Зато ми се чини да нема основа за очекивање раскола. Тачније, раскол постоји, али ни на који начин неће бити институционализован. То је таква дијалектика кад је главни део земље, а то је условно говорећи – исток, али је национална идеја на западу. И исток без овог запада губи ослонац. Ипак не ћели да постане Русија. Морају да се трпе међусобно.

Такође, евентуални распад Украјине би могла да спречи реформа устава, по којој би се земља из унитарне државе претворила у федерацију. Ово ће направити тампон-зону између њеним источним и западним областима. Доћи ће до својеврсног „замрзавања“ постојећих противречности до бољих времена, кад се нове генерације Украјинаца буду погледале у очи без историјских предрасуда.

(Глас Русије)