Pročitaj mi članakEvropska komisija predstavila je danas predlog za uspostavljanje okvira za moguće uvođenje digitalnog evra, uz obavezno prihvatanje gotovinskog plaćanja kako bi se smirio strah od potpunog nestanka gotovine. Takođe su predložili da digitalni evro dobije status zakonskog sredstva plaćanja u evrozoni, kao što trenutno imaju evro novčanice i kovanice. Dakle, druga teorija zavere postaje zavera.
Извршни потпредседник Комисије Валдис Домбровскис рекао је да ће данашњи предлози осигурати да готовина и даље буде доступна, док ће Европској централној банци омогућити да развије практичне аспекте дигиталног евра. Он је додао да би дигитална плаћања у еврима била безбедна и практична, без обзира да ли се ради о онлајн или офлајн трансакцији. Увођење дигиталног евра планирано је до 2028. године.
Foto: Youtube
Дигитални евро би пружио сличне могућности картицама и апликацијама које се данас користе, али би омогућио и плаћање без приступа интернету, што није могуће са постојећим начинима плаћања. тзв. офлајн дигитални евро би омогућио трансакције чак и када не постоји интернет веза, под условом да је друга страна у трансакцији физички присутна. То би омогућило плаћање чак и у удаљеним подручјима са лошом интернет везом или у ситуацијама када нема комуникационе мреже или струје.
Коначну одлуку о увођењу дигиталног евра доноси Европска централна банка, иако су за усвајање законског оквира задужена законодавна тела ЕУ, Савет и Парламент. Према наводима Комисије, биће потребно неколико година пре него што дигитални евро узме маха, а то сигурно неће бити пре 2028. године.
Дигитални евро би био еквивалентан готовини. За разлику од криптовалута, дигитални евро би издавала централна банка, што би обезбедило његову сигурност, стабилност вредности и размену за евро готовину. Криптовалуте, с друге стране, могу имати значајне флуктуације у вредности и нема гаранције да ће бити замењене за евро готовину.
Дигитални евро би се могао користити било где у еврозони, без обзира на то где се особа налази или коју банку или провајдера платних услуга користи. Плаћање би било могуће 24 сата дневно, 365 дана у години.
Једна од предности дигиталног евра је то што би омогућио људима без банковних рачуна да врше дигитална плаћања и бесплатно приступају основним услугама. То би укључивало претварање готовине у дигитални евро и обрнуто. Тренутно око четири милиона људи у ЕУ нема банковни рачун, што им ограничава коришћење е-трговине и других услуга.
Комисија тврди да би дигитални евро побољшао приватност корисника, а коришћење дигиталног евра без интернет везе обезбедило би исти ниво приватности као и коришћење готовине.
Циљ данашњих предлога Комисије је да се обезбеди да они који то желе могу да наставе да користе готовину, како би се законски регулисала обавеза прихватања готовине. То би спречило компаније да једнострано уведу искључиво безготовинско плаћање. Комисија наглашава да дигитални евро неће заменити готовину, већ ће бити додатна опција плаћања.
Банке су забринуте због могућег губитка прихода уколико појединци масовно повлаче своје депозите са својих рачуна и претварају их у дигитални евро, који не би био укључен у њихове билансе као новчанице и кованице. Стога Комисија предлаже да се ограничи износ који појединац може да поседује у дигиталној валути.
Неки критичари су оправдано забринути да би увођење дигиталног евра могло довести до губитка финансијске независности појединаца и створити осећај да су у дигиталном концентрационом логору, где појединац губи способност да се одупре контроли и ограничењима. Истичу важност да увођење дигиталног евра резултира ситуацијом у којој појединци немају правичне могућности и приступ финансијама.
Моћ над централним банкама је још једно велико питање. Ко поставља људе који воде централне банке и за које они раде. Сетимо се само одлука Хрватске народне банке, која често доноси одлуке које иду у прилог страним банкама. Присетимо се распродаје хрватског злата у тренутку када је било најјефтиније. Увођењем дигиталног евра ствара се нови свет контроле који ће наштетити многима.
