Pročitaj mi članak
Иако је у очима Грка Ангела Меркел један од узрока њихових проблема и оличење суровог диктата, немачка канцеларка је 9. октобра посетила Атину.
Њен долазак се одиграо у тренуцима када је грчка влада под великим притиском да спроведе додатне мере штедње вредне 13 милијарди евра, не би ли од ЕУ и ММФ-а добила нови зајам од око 31,5 милијарди евра, који зависи од позитивне оцене међународних кредитора.
Посета немачке канцеларке природно је изазвала оштре демонстрације у Атини, јер и поред драконских мера штедње, Грчка не показује назнаке опоравка нити види пут изласка из огромних дугова. Привредна рецесија је дубља него што се очекивало, и прогнозира се да ће до краја године привреда ослабити за 20 одсто у односу на 2008.
Стога је пре сусрета са Меркеловом, премијер Антонис Самарас у интервјуу за немачки дневник Ханделсблат апеловао да становништво више не може да издржи и, уз упозорење да ће презадужена земља остати без новца идућег месеца, затражио више времена да спроведе нова кресања издатака. За то је пак неопходан позитиван извештај тзв. Тројке, односно представника Европске централне банке, Европске комисије и Међународног монетарног фонда.
Атини је стога била потребна подршка Ангеле Меркел, али је пре њеног доласка министар финансија Волфганг Шојбле одбацио очекивања да је њена посета знак да ће Грчка сигурно добити нову траншу помоћи. Шојбле је рекао да Грчка пре добијања новца мора да испуни своје обавезе, а за Грке ни став осталих институција није био охрабрујући. Председник Европске централне банке Марио Драги казао је у Европском парламенту да је Грчка остварила напредак у реформама, али да „још много тога треба да се уради“, док је током састанка министара финансија еврозоне у понедељак председавајући Жан Клод Јункер појачао притисак на Грчку затраживши од њене владе да покаже да је у стању да примени планиране реформе „најкасније до 18. октобра“ да би се квалификовала за добијање следећег зајма.
Блажи став Грци нису добили ни од Ангеле Меркел – уместо тога, добили су „признање и охрабрење“, пошто је немачка канцеларка Грке упутила на извештај Тројке, уз речи разумевања за „веома тешку фазу“ за народ. То је многе Грке огорчило до краја, док грчки аналитичари сматрају да је њена посета била само позоришна представа у циљу политичке подршке владајућој коалицији у Грчкој која се једва одржава, као и ради давања јасне поруке да Немачка неће допустити Грчкој да изађе из еврозоне. Ангела Меркел се и у прошлости јасно оградила од свих оних који су прижељкивали излазак Грчке и по том питању и даље остаје прагматична, пошто сматра да би ризици које би донео стечај били непредвидљиви.
Меркеловој и њеним демохришћанима нису потребна никаква непријатна изненађења пред изборе, а останак Грчке у еврозони више није ствар само економије, ни немачке унутрашње политике, него и геополитике, јер многи немачки политичари страхују да би евентуални излазак могао представљати опасност по сигурност ЕУ, довести до нестабилности југоисточног крила НАТО, као и до одласка Атине под окриље Москве. Неки политичари посежу и за аргументима из доба хладног рата, сматрајући да би се презадужена и исфрустрирана Атина могла окренути Русији, која се не би онда у Грчкој ангажовала само на економском плану.
Атина ће стога остати у чврстом загрљају ЕУ и међународних кредитора, а земљу и грађане свакако чека још пуно горких пилула. Немачки листови после посете Меркелове сада нападају „незахвалне” Грке, због непријатељског јавног дочека Меркелове у Атини, иако им је она „великодушно“ обећала да ће остати у еврозони, без обзира на то „како мали напредак учинили“. Највећи булеварски немачки лист Билд готово свакодневно објављује текстове који сугеришу да у Грчкој живи лењ и неспособан народ, корумпирани политичари и да они сви заједно разбацују тешко зарађен немачки новац – а да при том чак не показују нити мрвицу захвалности. Судећи по одговору немачке штампе на провокације демонстраната у Атини, Грци ће изгледа као један од услова за даљу помоћ добити и услов – да буду захвални.
(НСПМ)
