Прочитај ми чланакКазахстан је битан добављач нафте за Европу, али кубури са рутама – најважнија иде преко Русије и Црног мора.
Русија уз изговоре зауставља нафту и кажњава Казахстан због покушаја да води политику независну од Москве, пише DW.
Невероватна случајност која погађа снабдевање Европе енергентима одиграла се почетком седмице. У понедељак (4. јул) је казахстански председник Касим-Јомарт Токајев телефонирао са председником Европског савета Шарлом Мишелом и рекао да је Казахстан спреман да подржи ЕУ у тренутној кризи са енергентима.
У уторак (5. јул) је Окружни суд у руском лучком граду Новоросијску наложио да се на тридесет дана заустави рад нафтног терминала којим највећи део казахстанске нафте иде ка Европи. И то јер су руски регулатори тобоже утврдили да не постоји ваљан план за спречавање еколошких хазарда.
У четвртак (7. јул) је казахстански председник Токајев демонстративно наложио да се потраже алтернативни путеви ка Европи.
Трећа блокада у пар месеци
Одлука руског суда била је порука Токајеву, каже политиколошкиња Лејла Алијева са Универзитета Оксфорд. „То је била реакција на све јаче настојање Казахстана да води политику независну од Москве“, наводи она за DW.
Многи у Казахстану, бившој совјетској републици, страхују од „украјинског сценарија“ у њиховој земљи. На недавном економском форуму у Санкт Петербургу многе посматраче затекле су јасне изјаве председника Токајева који је рекао да његова земља неће признати самопроглашене републике у Донбасу, те да ће поштовати западне санкције.
Руска блокада казахстанске нафте већ је трећа од почетка агресије на Украјину. У марту су наводно због олује оштећена два од три постројења којима се нафта упумпава у танкере, који потом оду Црним морем. Тада је немачки економски лист Ханделсблат приметио да за двадесет претходних година, колико ради нафтовод, невреме никад није изазвало сличне тешкоће.
Средином јуна је пак почела наводно рутинска претрага вода око луке – за морским минама из Другог светског рата. Требало је да траје десет дана, али је продужена на двадесет.
„Мислим да Кремљ игра на карту да ће Казахстан ући у преговоре и начинити уступке“, каже Алијева. „Али исход таквог притиска је обично супротан. Земље интензивније почну да трагају за алтернативним изворима, савезима и тржиштима.“
Дуг пут преко Азербејџана
Додуше, брзих алтернатива нема. Зато је у телефонском разговору Токајев позвао Мишела да се ЕУ укључи у изградњу „алтернативних прекокаспијских коридора“. Ту се мисли на нафтовод дуж Каспијског мора, до Азербејџана. Онде почиње нафтовод од који води преко Бакуа и Тбилисија до турске средоземне луке Џејхан.
Немачка већ две деценије купује казахстанску нафту, и то све више. Прошле године је тако Казахстан постао трећи највећи испоручилац, после Русије и САД. Улога ове азијске земље могла би да постане још значајнија када крајем године ступи на снагу ембарго ЕУ на руску нафту.
Што се тиче целе ЕУ, Казахстан је пре почетка пандемије са уделом од 7,65 одсто испоручене нафте био у пет најважнијих добављача ЕУ, испред САД и Саудијске Арабије.
Михаел Крутичин, руски стручњак за енергетику, каже за ДW да блокада казахстанске нафте неће изазвати веће хаварије у ЕУ. „То би могло да погорша снабдевање рафинерија у ЕУ, али тешко ми је да проценим у којој мери. Напослетку, на светском тржишту тренутно не мањка нафте.“
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 10, 2022
