Pročitaj mi članakAmeričke vlasti nameravaju da do februara naredne godine objave spisak ruskih biznismena koji se nalaze u užem okruženju Vladimira Putina, kojima bi se uvele sankcije sa ciljem da se isprovocira svojevrsna unutrašnja pobuna koja bi dovela do toga da se ruski oligarsi okrenu protiv ruskog predsednika.
Наиме, жеља америчке елите је да се овим мерама најбогатији Руси искључе из финансијског система САД, да им се укине приступ капиталу у Америци, са циљем да их претворе у својеврсне „радиоактивне“ олигархе и то уочи председничких избора у Русији који су најављени за март 2018. године.
Према мишљењу Денијела Фрајда, некадашњег високог званичника Стејт департмента у време када је Хилари Клинтон била државни секретар и тренутног стручњака за борбу против руског утицаја у „Атлантском савету“, управо такве санкције изузетно су снажан инструмент да се на унутрашњем плану Русија уздрма.
Британска медијска агенција „Ројтерс“ већ је у неколико наврата писала о томе како увођење личних санкција руским бизнисменима заправо доноси резултат, те је у недавном извештају констатовала да је све више оних богаташа који избегавају да присуствују званичним дешавањима и да се сликају близу Путина.
Међутим, како објашњава аутор блога „Кримсон алтер“ Иван Данилов, прагматично гледајући не постоји бољи начин од овог да се руски олигарси „одуче“ од извлачења капитала из Русије. Те мере би, према његовим речима, заиста послужиле као снажан инструмент, само питање је какав би резултат уследио и да ли би одговарао напорима америчке елите по питању „укроћивања“ Русије.
Како тврди, једном делу америчког естаблишмента је то јасно, стога поједини функционери инсистирају на томе да објављивање списка руских богаташа који су блиски Путину не буде значио уједно и увођење санкционих мера против њих, већ да је сам феномен „ишчекивања“ санкција довољно ефикасан, иако је многима у Русији, узимајући у обзир досадашње искуство, јасно да се пре ради о „миту“ него о реалности.
„Најбољи доказ да до побуне руских олигарха неће ни доћи је став руског Министарства финансија на предлог руских бизнисмена да се путем преференцијалних облигација спроведе репатријација капитала са Запада. Наиме, став руског финансијског ресора је да се та мера може односити искључиво на грађане, а да сви ’уплашени‘ олигарси који буду желели да врате капитал у земљу користе обичне финансијске инструменте, чиме је дат јасан сигнал да је баланс снага између бизниса и државе превагнуо у корист – државе“, сматра Данилов.
Наредна два месеца, како каже, биће кључна како би се извршио притисак на руске бизнисмене – може се очекивати нови талас медијске хистерије како би се руска јавност убедила да ће нове санкције разрушити руски економију, истиче Данилов и додаје да су већ поједини амерички медији у списак компанија које су блиске Кремљу сврстале све оне које су добиле било какве државне кредите или неку врсту финансијске олакшице („Русал“, Лукојл“, „Камаз“, Автоваз“, „Газ“ и друге).
Хоће ли се ове мере одразити на руску економију – мало је вероватно, будући да су многи руски бизнисмени већ почели да чине прве кораке како би пребацили свој капитал у Русију, оцењује Данилов и додаје да крајњи резултат санкција неће резултирати стварањем „радиоактивних“ олигарха, већ стварањем осећаја да је највећа гаранција очувања капитала управо стварање снажне државе.
Самим тим, упозорава он, постоји могућност да ће иста та америчка елита, која се сада залаже за увођење ових мера, за две до три године оптуживати Трампа да је путем санкција заправо спровео најмасовнију стимулацију руске економије.
