Pročitaj mi članak

Lukašenko upozorio: Ko pređe „crvenu liniju“ Moskve i Minska dobiće šta mu sleduje

0

Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko poručio je da će ruska i beloruska vojska zajednički odgovoriti ako Kijev pokrene rat u Donbasu ili krene da ratuje protiv Minska ili Moskve. Kako kaže, Kijevu su saopštene „crvene linije”, a ukoliko ih pređe, dobiće odgovor.

Лукашенко је у интервјуу за Јутјуб канал „Соловјов лајв“ упозорио да би, у случају да украјинске власти започну рат у Донбасу, белоруска војска поступила „исто као и руска“. На питање да ли би то био заједнички одговор Москве и Минска, белоруски лидер је одговорио: „Наравно“.

„Слушајте, мислите да се шалимо на јужној граници данас? Не морам ја да вам објашњавам“, прокоментарисао је Лукашенко мере које се предузимају у земљи за јачање границе са Украјином и задатака које се изводе у фебруару током руско-белоруским заједничких војних вежби.

Он је такође навео да је крајем јануара Минск пресрео украјинску беспилотну летелицу која је нарушила државну границу када је извиђала подручје где се концентришу руске и белоруске снаге у оквиру заједничких вежби.

Знамо одакле је долетео, видели смо његову целу руту – то је био украјински дрон, нагласио је председник, додајући да ће Минск оштрије реаговати на провокације Кијева.

На питање да ли су белоруско-руске заједничке војне вежбе усмерене против Украјине, белоруски председник је одговорио да уколико буде потребно, онда ће бити и против Украјине и против НАТО-а. Он је објаснио да ће тако бити ако „неко покуша да иде даље од инцидента са дроном са територије Украјине“.

О „црвеним линијама”

С тим у вези, шеф белоруске државе је подсетио да су Москва и Минск изнели „црвене линије” Кијеву и да ће добити одговор уколико их пређе. Истовремено је изнео мишљење да САД гурају Украјину у рат.

Лукашенко је напоменуо да је „председник Русије све урадио како треба“ у погледу Кијева.

„Подржавам га. Изнели смо ‘црвене линије’. Ко нагази ‘црвену линију’ – добиће шта му следује!“, нагласио је белоруски лидер.

Упитан да ли би одговор могао да буде ракетни удар на украјинску територију, Лукашенко је упозорио да одговор не би био „само то“.

„Ако си повукао ‘црвену линију’, због чега си то учинио? Да је нико не би прешао“, истакао је Лукашенко.

Председник је такође саопштио да Минск неће испоручивати гориво, мазиво и струју Украјини ако Кијев иницира заоштравање са Москвом.

„Ако крену да ратују против нас или Русије, прекинућемо све испоруке – не само горива и мазива, већ и струје, заједно са Русијом. Дакле, ратоваћемо, бранићемо се“, додао је.

Истовремено, додао је да се разочарао у украјинског колегу Владимира Зеленског и назвао га „аморфним“, човеком без јаке воље. Некако се накупило, каже Лукашенко. Када је почео отворено да изјављује: „Америка смо ми“, а „Русија и Белорусија су непријатељи“, тада је већ полудео, констатовао је белоруски лидер.

О Савезној држави

Председник је упозорио да неће затварати очи пред оним што ради украјинско руководство, али да то не укида економску сарадњу две земље.

Како каже, Белорусија је генерално добро поступала према Украјини и снабдева је истом количином нафтних деривата као и Русија. Украјина је други партнер Белорусије у трговини у последњих годину дана, додао је.

Он сматра да би Украјина у наредних 15 година могла да постане савезница Русије и Белорусије и да уђе у састав Савезне државе.

„Знате да је Белорусија већ ту. Мислим да су за Казахстан недавни протести били добра лекција. Ако говорите о року од петнаестак година, уверен сам да ће Украјина бити у Савезној држави, уколико не направимо грешке. Мислим да ће се Туркменистан, Узбекистан и Таџикистан такође придружити из економске нужде“, оценио је Лукашенко.

Подсетимо, Русија и Белорусија потписале су споразум о оснивању Савезне државе 8. децембра 1999. године. До 20. годишњице потписивања овог документа формирана је радна група за израду индустријских смерница. Москва и Минск су их затим преформатирали у савезне програме за интеграцију. Већина је испланирана до 2025. године, а неке до 2027. године. И у Москви и Минску више пута су наглашавали да савезним програмима недостају политичка питања везана за губитак суверенитета.