Pročitaj mi članak
(Фонт Стратешке Културе)
Обраћајући се либијском народу поводом друге годишњице од „демократске револуције“ у тој земљи, председник САД, који се у марту о.г. састао са премијером Либије Али Зајдан Мухамедом, изговорио је симболичну реченицу: „Заслужили сте оно, што сте направили…“ А у градићу Куфра на југу Либије је истовремено дошло до оружаних сукоба између представника племена Тубу и одреда „Штит Либије“ који су сачињавали они, који су свргли Моамера Гадафија.
После пада Гадафијевог режима у јесен 2011.године, у Либији све време долази до сукоба између различитих група бивших опозиционара. И локална племена покушавају да несугласице између себе реше помоћу оружја. Као резултат међуплеменских сукоба на југу Либана само у 2012.години погинуле су стотине људи. А од почетка „револуције 17.фебруара“ у Либији је убијено преко 30.000 људи, и још је приближно 22.000 нестало. Према званичним подацима, петина оружја која је нестала из армијских складишта у току побуне, до сада није пронађена.
Због погоршања криминалне ситуације на југу Либије у децембру прошле године Општи национални конгрес (парламент) Либије је донео одлуку да се „привремено затворе сувоземне границе“ са четири суседне државе – са Алжиром, Нигером, Чадом и Суданом. Међутим, то није довело до смањења насиља. У јануару ове године је дошло до атентата на руководиоца Општег националног конгреса Либије – Мухамеда ал-Макрифа, кога су покушали да убију у хотелу у граду Себха. Почетком априла је пуцано на аутомобил Мохамеда Мегарифа, председника либијског парламента. А пре тога су наоружани манифестанти блокирали зграду владе и нису хтели да дозволе да из ње изађе стотинак чланова владе.
Либију дрмају напади сепаратизма. Племена која је немоћ владе довела до очаја, захтевају више аутономије и децентрализацију власти. Пре неколико дана Либијски национални конгрес је из безбедносних разлога донео одлуку да због дуготрајних демонстрација у Триполију привремено обустави свој рад. У земљи су појачане безбедносне мере, а ваздушни саобраћај са светом је такође делимично обустављен.
Озбиљни проблеми у области међуконфесионалних односа су настали због јачања утицаја исламиста. Због дискриминације хришћана у Либији реаговала је и Руска православна црква. У њеној изјави се каже да је „У фебруару – марту 2013.године дошло до низа напада на цркве и свештенике, а због оптужби за „прозелитизам“ похапшене су и подвргнуте мучењу десетине коптских хришћана. Добротворни католички монашки редови, плашећи се претњи, били су принуђени да напусте земљу“, – каже се у изјави коју је објавила Служба за комуникације Одељења Московског патријархата за спољне везе цркве (ОВЦС). „Пре почетка грађанских сукоба 2011.г. у Либији је живело око 100.000 хришћана. Сада их има само неколико хиљада. Запажа се нагло повећање насиља и дискриминације хришћана“ – констатује документ.
Познато је да је у неколико последњих месеци у Либији дошло до великог броја напада, хапшења, па чак и мучења хришћана. Конкретно, 14. марта је у Бенгазију запаљена коптска црква. „Московски патаријархат изражава солидарност са браћом и сестрама – хришћанима, које прогоне због њихове вере, и нада се да ће власти Либије предузети ефикасне мере како би се сачувало присуство хришћана у тој земљи.“
Не прогањају се само хришћани. Исламисти су дигли у ваздух маузолеј суфијског теолога из 15.века, Сиди Мухамед ал-Андалузија. У лето прошле године они су опљачкали најстарију медресу у центру Триполија и оскрнавили суфијско гробље које се налази на територији медресе.
Откако је свргнут Гадафи, ујесен 2011.године, велики део земље се нашао под контролом многобројних оружаних групација које су биле формиране по кланском или племенском принципу. За територије које су заузели су одредили своја правила и законе. Покушавајући да стану на крај тој анархији, власти су објавиле да започињу операције на избацивању чланова оружаних група из приватних или државних зграда, које су ови незаконито заузели. Операција ће бити извршена у свим градовима у земљи, али се не зна какав ће успех постићи, највише због дезорганизованости државног апарата земље. Недавно је цео свет облетела изјава да су сарадници либијских тајних служби силовали три учеснице хуманитарног конвоја из Велике Британије. У земљи владају неспособност у руковођењу њоме и хаос.
„Ако је египатско пролеће изазвало огромно разочарење, либијско је – катастрофа“ – пише Џефри Јорк, посматрач. Он јавља да је радикалистичка организација „Ансар ал-Шариа“, блиска „Ал-Каиди“, заједно са три друге добровољне војне организације, поделила са њима град Бенгази, и да је то постало симбол потпуне беспомоћности власти.
Нова влада је толико некомпетентна и поседује тако слаб ауторитет да је потписала споразум о „сарадњи“ са „Ансар ал-Шариа“ како би дошла до људи које су терористи ухватили.
Обустављени су грандиозни Гадафијеви инфраструктурни пројекти, у које спада и иригациони пројект, највећи на свету, и нема никаквих назнака да ће они било када бити обновљени. Много је радника и стручњака који су од страха због терора побегли из земље.
Вреди се присетити и судбине Гадафијевих „милијарди“. У периоду револуције Запад је почео да замрзава либијске авуаре у својим банкама. Највећи износ од 30 милијарди долара је замрзнут у САД , а у другим земљама – по 2 – 3 милијарде, а укупно, према прорачунима стручњака – Либија је изгубила преко 100 милијарди долара свог националног иметка. Тај је новац једноставно украден, под изговором да је „припадао диктатору“.
Али то је само једна последица „демократизације“ Либије. А ево још неколико података о томе, шта су све Либијци изгубили:
– годишњи приход од скоро 15 хиљада долара по становнику,
– годишње дотације по члану породице од 1000 долара,
– једнократну помоћ за свако новорођенче од 7000 долара,
– једнократну помоћ младој породици ради стицања стана од 64.000$,
– материјалну помоћ ради започињања бизниса од 20.000$,
– бесплатно лечење и образовање,
– бесплатно коришћење стана и струје,
– помоћ незапосленима од 730$ месечно,
– бескаматне кредите за куповину стана и аутомобила,
– помоћ при куповини аутомобила у износу од 50% његове вредности,
– цену бензина од 14 центи по литру,
– брзи раст броја становника и просечан животни век од 76 година.
Сада ће „демократија“, уколико се задржи на власти, у Либију увести и друге законе. Искуство земаља које је Запад „демократизовао“ пре Либије, говори да се ти закони окрећу у односу на обичан свет само новим губицима. Да није то имао у виду амерички председник када је рекао да су Либијци „заслужили оно, што су направили“?
