Pročitaj mi članak
У недељу 24. новембар су се у Хондурасу одржали председнички избори на којима су бројни аналитичари предвиђали победу Ксиомара Цастро де Зелаја, супруге бившег председника Мануела Зелаие којега је 28. јуна 2009. војним ударом свргнуо генерал Ромео Васкуез Веласкуез.
Како би војни удар имао правни легитимитет, војна хунта се позвала на одлуку Врховног суда који је према упутству америчке администрације Мануела Зелају оптужио за ‘низ тешких злочина као што су велеиздаја, подривање државног суверенитета и сл’ Наравно да је прави разлог интервенције Главног штаба био претерано близак однос Зелаие с покојним председником Хугом Чавесом и председником Никарагве Даниелом Ортегом. Американце је дадодатно наљутила и његова жеља да Хондурас треба да своју будућност види унутар групе АЛБА која пружа активни отпор америчком хегемонизму у Латинској Америци.
На изборима у недељу је антиамерички покрет био купљен у Странку слободе и обнове кога је представљала његова супруга Ксиомара Кастро, но она је по одлуци Врховног суда изборног Хондураса изборе изгубила од проамеричког кандидата Хуана Орланда Хернандеза из редова владајуће Националне странке.
Спорно је што је изборни суд победу Јуана Хернандезу прогласио већ након 24% пребројаних гласачких места према којима јепроамерички кандидат добио 35% гласова, а Ксиомара Кастро око 28%. Странка слободе и обнове не жели да призна пораз на основу парцијалних резултата и Ксиомара Кастро тврди како је она победница избора што је био довољан разлог за излазак народа на улице и протесте који у Хондурасу трају већ недељу данан. Највеће демонстрације су у главном граду Хондураса организовали студенти са Националног универзитета Хондураса , но како преноси Телесур, генерал Ромео Веласкуез је послао на стотине полицајаца и дао им све овласти да растерају масу окупљену.
Хернандеза је победником прогласио и генерал Ромео Васкуез Веласкуез, који се у понедељак обратио саопштењем у којем тврди да након пребројаних 54% гласовапроамеричка Национална странка и даље води са 34% гласова. Неслужбени резултати којима располаже странка Слободе говоре како је Ксиомара Кастро победила са неколико процената предности у односу на своје проамеричке противнике, те да је добила преко 29% гласова, док су Хуан Хернандез и Национална странка добили око 26%, Либерали 20% и Антикорупцијска странка 17% гласова преноси Телесур.
Америчка амбасадорка подржала војни врх и одлуку Врховног изборног суда који је на основу парцијалних резултата за победника прогласио Хуана Хернандеза. Сумњу на регуларност избора баца и јавни иступ америчке амбасадорке у Хондурасу која је у току пребројавања и првих излазних анкета дала подршку и заједно са генералом Ромеом Веласкуез за победника признала особу која је отворени заговорник блиских односа са Вашингтоном.
Амбасадорка САД у Хондурасу Лиса Кубиске је у трећем прелиминарном извештају, који је објављен у 4 сата и четрдесет минута по поноћи, а које се темељио на једва пола пребројаних гласова, изјавила ‘како признаје и поштује изборну победу и како се парцијални резултати подударају са извештајима њених посматрача у Хондурасу’. Будући да би директном потврдом кандидата за председника Хондураса којега преферира Васхингтон прекршила правила дипломатског понашања у земљи у којој обавља дужност амбасадорке, Кибиске се ипак оградила и рекла како ипак треба сачекати званично саопштење Врховног изборног суда, за које је по свему судећи знала какво ће бити.
Странка Либре не жели признати ове резултате, а Маделеине Гарциа из престонице Хондураса за Телесур јавља ‘како је чудно што у главном граду Хондураса, Тегусигалпа, након проглашења побједе није било никаког славља и улице су биле пусте’.
Странке Слободе и Народни фронт позвали на отпор самовољи војне хунте која влада Хондурасом
Странка Либре и Национални фронт народног отпора елу са Јуаном Барахона позвали су све слободарске снаге у земљи, појединце и друштвене покрете да пруже отпор, према њиховим сазнањима и због саме чињенице да Врховни изборни суд проглашава победника у сагласности са жељама лидером војне хунте и америчком амбасадорком у Хондурасу.
‘Ми ћемо бранити нашу победу у сваком тренутку’, рекао је Хуан Барахона.Мануел Зелаја је позвао народ Хондураса да се супротстави изборној крађи која је на изборима странку Слободе прогласила губитничком.
‘Ми у овом тренутку не признајемо резултате који су објављени у гласилу Врховног изборног суда, јер је јасно да су намештени. Мирним протестима ћемо тражити а се поштује воља народа ‘, изјавио је свргнути председник Мануел Зелаја. ‘Овде је успостављена диктатура која нам је украла изборну победу и победу народ Хондураса’ изјавила је Ксиомара Кастро у пратњи свог супруга и неколико лидера странке Слобода.
Цела ова фарса око председничких избора у Хондурасу подсећа на опробани сценарио који је проведен и у Парагвају. Државним ударом замаскираним у ‘уставни преврат’ је у јуну 2012. свргнут антиамерички председник Фернандо Луго, а на његово место долази Федерицо Франко, који би отприлике био оно што је у Хондурасу био Роберто Микхелети. Потом се расписују избори које је према свим предвиђањима требао да добије Лино Овиједо, који у међувремену ‘случајно’ гине у авионској несрећи. На крају у августу ове године на председничким изборима побеђује парагвајски бизнисмен и проамерички кандидат Хорацио Картес.
Генерал Ромео Васкуез Веласкуез на принудни седмодневни одмор
У Хондурасу генерал Ромео Васкуез Веласкуез даје безрезервну подршку Хуану Хернандезу и упозорава народ ‘како мора прихватити резултате које је објавио Врховни изборни суд’, преноси кубанска Контраињеренциа.
‘Народ је тај који мора да победи и морамо тражити национално јединство и ако суд тврди да је председник Хуан Орландо Хернандез, онда му можемо само честитати и помоћи му да обнови ову земљу. Хондурас је најважнији и честитам Хуану Хернандезу на победи ‘, изјавио је генерал Веласкуез и у исто време особље министарства правосуђа и управе послао на принудни седмодневни одмор, а у њихове просторије послао војску. Запослени кажу да су отпремљени под претњом, док заменик државног тужиоца оправдава одлуку Главног штаба оружаних снага тврдећи ‘како је одмор накнада за рад током изборног викенда’.
Странка Слободе тврди да је генерал Веласкуез особље министарства управе и правосуђа послао кућама како се не би открила изборна превара, што је лако могуће ако се узме у обзир да је школован у Форт Бенингу (Џорџија), америчкој војној школи која у оквиру ‘Института за безбедност и сарадњу западне хемисфере обучава латиноамеричке официре, од које је командант Главног штаба Хондураса у два наврата примио висока одликовања.
Подсјетимо како су у Сједињеним Државама иста одликовања примили и ‘врхунску обуку’ прошли: аргентински генерали и злочинци из времена ‘Прљавог рата’ Леополдо Галтиер и Роберто Виола, Ефраин Риос Монат из Гватемале, који је суђен за геноцид над индијанцима Маја, бивши панамски диктатор генерал Омар Торијос, бивши дикататор Еквадора генерал Гуилермо Родригуез, генерали Хуго Банзер Суарез и Вилдоко Калдерон из Боливије, Хуан Веласцо Алварадо из Перуа, те на хиљаде нижерангираних официра војних хунти које су деценијама сијали терор у Латинској Америци.
Узевши у обзир ово ‘часно’ друштво којем припада генерал Ромео Васкуез Веласкуез, нема никакве сумње каква ће бити реакција на протесте антиамеричких покрета која у овом тренутку, на жалост, жели немогуће. На радним местима државних званичника је полиција и војска која ће онемогућити провере гласачких листића и најављени протести ће тешко променити одлуку војног врха, америчке амбасадорке и Врховног изборног суда.
Боливија – Ево Моралес преко 60% подршке и успех програма ‘Социал, Цомунитарио y Продуцтиво’
Иако се чини да је због Блиског Истока, Сирије, Ирана , Авганистана, итд америчка администрација попустила притисак на Латинску Америку избори у Хондурасу потврђују како је то далеко од истине. Где год се у Јужној Америци укаже и најмања прилика Стејт Департмент ће учинити све како би на место председника устоличио своје послушнике.
Међутим, истраживања која је вршио дневни лист Камбио говоре како ће то мало теже ићи у првом реду у Боливији и Еквадору. Наиме, према анкети која је спроведена на широком узорку председник и кандидат Социјалистичког покрета Боливије Ево Моралес ужива више од 60% популарности и други је најпопуларнији председник Латинске Америке. На првом месту са 84% подршке је еквадорски председник Рафаел Кореа, а председник Перуа, Оланта Хумала, не прелази нити 20%.
Социјалистички покрет је потврдио како ће се Ево Моралес дефинитивно кандидовати на председничким изборима који ће се одржати 5. октобра 2014. У следећих годину дана ће за Боливију без икакве сумње бити период у којем ће се преко невладиних удружења и на већ познате начине земља покушати да дестабилизује. Проамерички председници Парагваја и Чилеа, Хорацио Картес и Енрике Пена Нието, не прелазе 45%, док антиамерички председник Даниел Ортега у Никарагви једнако као Моралес у Боливији прелази 60%, јавља Телесур.
Међу најмање популарним вођа који немају 40% подршке су и чилеански председник Себастијан Пињера, те председник Костарике Лаура Чинчила. Популарност Ева Моралеса се заснива на чврстим аргументима и никако није последица ‘јефтиног популизма који нема никакву визију о будућности земље’. Либеред преноси како БДП Боливије у 2013. по први пут у 28 година забележио раст од 6,5% и то у временима кризе када се цео свет бори како би био барем на позитивној нули.
‘Имамо највећи пораст од 6,5% што је највиша стопа раста у земљи у протеклих 28 година’, пре неколико дана је изјавио министар привреде и финансија Боливије, Луис Арке. 26. новембра је Боливија изгласала буџет за 2014. и током расправе је речено како је раст БДП-а 6,5%, инфлација 7,5%, а фискални суфицит износи 0,5%. Све ово треба захвалити стратегији Ева Моралеса и његове владе која боливијску економију жели видети као ‘социјалну, заједничку и као такву продуктивну’. Тако се и зове стратешки привредни програм боливијске владе: ‘Социал, Цомунитарио y Продуцтиво’, а који је сушта супротност неолибералном концепту вођења привреде. Очекује се да ће и следеће године, осми пут заредом, Боливија остварити фискални суфицит који је почео да расте 2006. године, тј када је Моралес започео свој први мандат и то након 66 година сталног фискалног дефицита.
Очигледно да ‘пупулистичке и смешне’ мере Ева Моралеса дају боље резултате од мера штедње и резова јавне потрошње које намећу ММФ, Светска банка и Европска комисија, а што и народе Балкана чека од 1. јануара 2014.
Рафаел Кореа: ‘Сад је доста! Еквадор неће бит ничија колонија док сам ја председник!
‘ У Еквадору је амерички амбасадор Адам Нам приговорио председнику Рафаел Кореји због добрих односа његове владе с Ираном и Белорусијом, на што је у уторак добио одговор ‘како Еквадор није ничија колонија и неће тражити допуштење било кога о томе како ће водити своју спољну политику’, преноси Ел Комерцио.
Амерички амбасадор у Куиту, Адам Нам, упозорио је Кореу ‘да ће односи са тим земљама, као и азил који је Еквадор одобрио оснивачу Викилиакса Жулиану Ассанжу, утицати на начин на који међународна заједница гледа на Еквадор ‘. Кореа је на састанку са привредницима у Гвајакил изјавио ‘како није чуо то што је изјавио Нам, али се не би изненадио да је истина, обзиром да се ради о почетнику у дипломатији’. ‘Без обзира на то што је рекао, Еквадор неће питати ничије допуштење за одржавање билатералних односа са сувереним земљама са којима их жели имати. Сједињене Државе имају двоструке стандарде. Па, погледајте са колико земаља имају добре односе, а да у њима нема никаквих људских права. Апсолутистичке монархије, у првом реду ‘, поручио је Рафаел Корреа.
‘Сад је доста! Ми нисмо ничија колонија и док сам ја председник у овој земљи неће бити никаквог неоколонијализма’, овим је речима еквадорски председник завршио коментарисање изјаву америчког амбасадора у куитте, Адама Намма.
