Pročitaj mi članak
Односи ЕУ и Велике Британије ближе се критичној тачки. Оваква изјава је узбунила јединствену Европу, тим пре што је уследила она из уста познатог присталице евроинтеграције, Ангеле Меркел.
А нови талас конфронтације Лондона са Бриселом започео је тим што су бриселски чиновници затражили од Енглеске нове уплате – преко 2 милијарде евра. То је оправдано тиме што се енглеска економија успешно развија, док је у другим земљама ситуација много гора. Али Лондон и тако даје ЕУ око 17 милијарди евра, и само половина ове суме враћа се назад у виду профита и инвестиција. Тако да је Магловити Албион захтев примио као увреду. Премијер Велике Британије Дејвид Камерон је одбио да плати. И изјавио да до 2017. године Енглеска може да иступи из ЕУ. Тим пре што је Лондону досадила нејасна миграциона политика Брисела. Британци одавно захтевају од својих власти да ограниче или затворе приступ миграната у земљу.
Камеронове речи о мигрантима су посебно увредиле госпођу Меркел. Канцелар је изјавила да ће ЕУ пре допустити излазак Енглеске из уније, него што ће одустати од слободних граница и својих буџетских правила. Према њеним речима, слободно кретање радне снаге у Европи је неопходно, како би се конкурисало Американцима и Кинезима. А ако Велика Британија не жели са тим да се помири, она ризикује да изгуби чланство у ЕУ.
Дуел између угледног присталице евроинтеграције Меркел и главног евроскептика Камерона започео је одавно. Британски премијер је заузео своју фотељу 2010. године, у чему му је помогла између осталог критика лабуриста који су предали Бриселу превише суверених права Лондона. И током читавог мандата Камерон је покушавао да тргује са ЕУ и лично са Меркел, уцењујући изласком из ЕУ, подсећа експерт Института за међу народне односе РАН Фјодор Басов.
Меркел је стално налазила компромис, зато што нико није заинтересован да ЕУ изгуби Британију. Противник изласка је британски бизнис. Према подацима анкетирања, четворица од пет бизнисмена је против изласка, око 50% спољноекономске делатности отпада на континенталну Европу. А изјава Меркел је просто констатација чињенице. Ради се о томе што је заиста слобода кретања радне снаге један од главних принципа ЕУ. И ако га држава не буде поштовала, нема услова да се сачува чланство у ЕУ.
Могуће је да се Берлин и Брисел не односе према лондонским демаршима озбиљно. Али сама чињеница тако бурне полемике је још једна илсутрација центрифугалних процеса у Европи, уверен је заменик декана Факултета светске политике Високе школе економије Игор Коваљов.
Несумњиво види се криза европске уније, криза зоне евра. И Британци на то прилично јасно реагују – пре свега захваљујући томе што социјално-економски модел Велике Британије битно се разликује од континенталних образаца. Британци сматрају да идући сопственим путем, пратећи сопствене интересе, једноставније ће изаћи на крај са кризним појавама и ефикасније развијати своју земљу.
Већина Британаца је спремна да гласа за излазак Краљевине из ЕУ. На могућем референдуму за одвајање гласало би 47%, а само 37% за останак.
