Pročitaj mi članak

KREMLJ I DALJE U ŠOKU Šta stoji u pozadini hapšenja kakvo Rusija ne pamti?

0

U optužnici Istražnog odbora Rusije protiv najvišeg funkcionera od pada SSSR, ministra privrednog razvoja Alekseja Uljukajeva, stoji da je pretnjama iznudio dva miliona dolara mita od najjače ruske državne naftne kompanije Rosnjeft. Ako se optužba pokaže tačnom, moglo bi da se desi da bude osuđen na zatvorsku kaznu u trajanju od 15 godina.

sankcije rusije aleksej uljukajev

У оптужници Истражног одбора Русије против највишег функционера од пада СССР, министра привредног развоја Алексеја Уљукајева, стоји да је претњама изнудио два милиона долара мита од најјаче руске државне нафтне компаније Росњефт. Ако се оптужба покаже тачном, могло би да се деси да буде осуђен на затворску казну у трајању од 15 година.

Путин је у току

Руски председник Владимир Путин је био све време упознат с током „операције Уљукајев“ која је, како пишу московске новине, трајала око годину дана. Хапшење је, наводе, извршено у склопу борбе против корупције, која је узела маха и доказ је да су у Русији сви једнаки пред законом. Уљукајев је прави „капиталац“, не толико по средствима која је узео, него по функцији и кремаљској позицији. Његово хапшење изазвало је велико изненађење у Русији па је, шеф руског удружења послодаваца Александар Шохин изразио наду да ће оптужница пасти, а заменик директора Народне банке, Сергеј Швецов, назвао хапшење апсурдним.

Да ли је хапшење Уљукајева само најављена борба против корупције или иза тога стоје унутаркремаљске интриге, питају се медији у Москви. Уљукајев је био уплетен у Росњефтову куповину нафтне компаније Башњефт. У хапшење је уплетен шеф службе сигурности те нафтне компаније Олег Феоктистов који је до доласка на ту дужност (очиглендо у време кад је почела обрада Уљукајева) био начелник Унутрашње контроле и сигурности ФСБ-а.

Према оптужници, Уљукајев је затражио од Росњефта, којем је било јако стало да купи деонице Башњефта (наиме, и сам Росњефт иде у процес приватизације дела деоница па куповином јаке компаније себи додатно диже вредност), да му плати како би дао позитивну оцену те аквизиције. Притом је Уљукајев претио и злоупотрбљавао свој министарски положај.

Росњефт је купио контролни пакет деоница Башњефта 12. октобра за око 330 милиона долара, и то без тендера, али то није била једноставна трансакција. Наводно је у Кремљу постојао одређен отпор тој иницијативи. Већински пакет деоница Башњефта у својим је рукама држала твртка АФК Систем Владимира Јевтушенкова (познатог по куповини земљишта на Мљету које није могао да упише у своје власништво). Открило се да је АФК Систем за ту компанију 2009. године исплатио пола милијарде мање од уговорене цене од 2,5 милијарди долара. Подигла се прашина, па је Јевтушенков приведен јер је додатно откривено да је организовао нелегалну шему продаје деоница Башњефта, након чега је нафтна компанија прешла у власништво државе.

Рашомон око Уљукајева ту не престаје. Он је још летос био против учествовања Росњефта у приватизацији Башњефта. И председник Путин је неформално забранио ту трансакцију на којој је инсистирао Игор Сечин, моћни шеф Росњефта, па је и Уљукајев почетком септембра рекао да ће се Росњефту омогућити учествовање у том послу.

Руски портал Gazeta.ru наводи да је у октобру Уљукајев написао оставку која би ступила на снагу након прихватања новог прорачуна. Радило се о томе, пише портал, да је Уљукајев ушао у сукоб с Министарством финансија због макроекономских прогноза руске привреде. Премијер Дмитриј Медведев стао је на страну министра финансија Антона Силуанова. „Уљукајев је био погођен таквим расплетом па није отишао ни у Сочи на важан економски форум“, пише Gazeta.ru

Модел реформи

Политиколог Валериј Соловеј, који је пре неколико дана изазвао узбуну најавом могућег одласка Путина с власти због здравствених разлога, каже како је хапшење Уљукајева заправо последица сукоба и борбе политичких и економских кланова унутар кремаљске елите. Према његову мишљењу, тренутно се води борба за модел реформи које Русија мора спровести. Алексеј Кудрин, руски финансијски маг, али и чест критичар Путинове економске политике, упркос томе ради на либералној реформи, али како каже Соловеј, разрађује се и алтернативна реформа коју он назива „умерено диригованом“, а подржавају је тзв. кремаљски силовики (припадници обавештајних служби) и кремаљски нафтни лоби (ту структуру предводи Игор Сечин, један од најближих Путинових људи). Та структура је блиска Путину, иако је и Кудрин, кажу, човек који без куцања улази у Путинов кабинет.

Он је један од најзаслужнијих за велике девизне залихе од неколико стотина милијарди долара којима Русија сада крпи последице санкција и пад цене нафте. Због тога му Путин гледа кроз прсте. Соловеј сматра да је Уљукајевљево хапшење „превентивни и упозоравајући ударац“ либералној струји да не би превише полетела. Он верује да нових хапшења неће бити јер је „порука јасна“.

Јелена Панина из парламентарног Одбора за спољну политику каже да је ово сигнал „преласка на нову економску политику“. Она сматра погрешном политику да се прорачун пуни распродајом државног сребра, уместо да се развија економска снага и отварају нова радна места. Интересантно је да је баш у уторак објављено како је додатно ослабљен пад руске привреде.

Да ли ће бити још осумњичених

Могуће је да се појави још особа које су, поред смењеног руског министра за економски развој Алексеја Уљукајева, осумњичене за примање мита од највеће руске нафтне компаније „Росњефт“.

Ројтерс је навео да су то неименовани извори рекли руским новинским агенцијама.

Руски председник Владимир Путин сменио је јуче Уљукајева, јер је изгубио поверење у њега. Уљукајев је ухапшен због оптужбе да је примио два милиона долара мита од највеће руске нафтне компаније „Росњефт“, а пред судом је јуче одбацио оптужбе.

„Намеравам да у потпуности сарађујем са истражитељима“, рекао је Уљукајев пред судом.

Портпаролка руског Истражног комитета Светлана Петренко је јуче изјавила је да је Истражни комитет притворио Уљукајева под сумњом да је примио два милиона долара како би његово министарство дало позитивно мишљење о „Росњефтовој“ куповини 50 одсто деоница које руска држава има у нафтној компанији „Башњефт“.