Pročitaj mi članak

Korona u Nemačkoj: Izgubljeno više od milion radnih mesta

0

Pandemija korone je prošle godine ostavila traga i na tržištu rada: više od milion zaposlenih ostalo je bez posla - uprkos milijardama za takozvani skraćeni rad. To proizlazi iz odgovora Savezne vlade na zahtev Levice piše dojčevele.

По подацима Савезне агенције за запошљавање на којима се заснима одговор Савезне владе, већина погођених су људи који су имали такозвани мини-посао. Око 526.000 тако запослених је остало без посла, плус 477.000 осталих запослених који подлежу закону о доприносима за социјално осигурање.


За ову статистику, упоређени су подаци о тржишту рада од марта до септембра 2020. са подацима за исти преиод из претходне, 2019. године. За последња три месеца 2020. године, Завод за запошљавање позвао се на процене.

Нарочито су погођени угоститељство и хотелијерство

Губитак посла био је најочитији у угоститељству и међу запосленима у хотелима. Овде је посао изгубило око 398.000 запослних укључујући и оне са мини-послом.

Корона је коштала и око 128.000 радних места у прерађивачкој индустрији – пре свега у металној и електро индустрији. Међутим, Савезна влада је истакла да је ова индустрију захваћена структурним променама и то пре избијања пандемије.

Око 78.000 радних места изгубљено у области уметности, забаве и рекреације.

Дотирано више од 22 милијарде евра

Савезна влада покушала је да ограничи економску штету и смањи губитак радних места, пре свега кроз финансирање такозвано скраћено радно време. Савезна агенција за запошљавање је саопштила да је у првој години пандемије у ту сврху исплатила 22,1 милијарду евра.

Поређења ради: у претходној 2019. години то је било 157 милиона евра, а током економске и финансијске кризе 2008. и 2012. године, укупно 8,5 милијарди евра.

На врхунцу корона-кризе око шест милиона запослених је било на скраћеном радном времену.

У међувремену се тај број знатно смањио: према прорачунима института за економска истраживања ифо, прошлог месеца 2,7 милиона људи је било на том скраћеном режиму, што је око 8,0 одсто запослених који подлежу закону о доприносима за социјално осигурање. У фебруару је стопа износила 8,7 одсто.

Још увек посебно погођено угоститељство: у марту је удео запослених из ове бранше на скраћном раду био 50,8 одсто.