Прочитај ми чланак
Напад на рабина са радикалних ставовима Јехуду Глика у Израелу отворио је расправу, шта је национални идентитет ове државе? То је свакако јудаизам, али секуларни и религиозни Јевреји дубоко су подељени.
Рабин Јехуда Глик се гласно залагао за јеврејско Брдо храма. За њега то значи: Брдо храма без Омарове џамије и џамије Ал Акса, које су међу најважнијим муслиманским светилиштима. На Брду храма не би смело бити никаквих „паганских“ обележја било које друге вере осим јеврејских , писао је Јехуда Глик на интернет страници организације Верници Брда храма. Тек тада би се могао изградити нови трец́и Храм на месту где је првог изградио још краљ Саломон.
Многи Палестинци његово деловање сматрају неподношљивом провокацијом. Протекле среде, 29. октобра, један Палестинац је испалио више хитаца на рабина и радикалне активисте. Глик је тешко рањен, а само неколико сати касније су нападача ликвидирале израелске снаге безбедности.
Након што већ седмицама расте напетост у Израелу, овај атентат је додатно подигао прашину. Министар привреде Нафтали Бенет је изјавио како је овим крвопролиц́ем „пређена црвена линија крви“. У бојазни да ц́е избити немири, израелске службе су затвориле прилазе Брду храма. Одмах је одреаговао и палестински председник Махмуд Абас, који је тај чин протумачио као „објаву рата“, а прилази Омаровој џамији и муслиманским светилиштима на Брду храма су исте вечери опет отворени.
Широк спектар јеврејства
Злочин у Израелу поново је подстакао расправе о два важна питања, о могуц́ој новој, трец́ој Интифади Палестинаца о идентитету и самосвести израелске државе. Израел је држава Јевреја, дакле она је верски одређена. Шта то значи за друштво и политику те земље? И како да се организује суживот секуларних, ортодоксних и ултра-ортодоксних Јевреја, чија се гледишта могу сматрати екстремистичким?
Публициста Аврахам Бург је у листу Економист изнео страховања како Израел окоштава у верском усмерењу и да се религиозни фундаментализам све више шири. Он оптужује „агресивни и ратоборни рабинат“ који тежи јеврејству из доба пре просветитељства и модерне политичке културе. Уз такве конзервативне рабине стоје Јевреји који себе сматрају националним активистима и освајају подручје Западног Јордана.
Обе групе су изузетно успешне, сматра Бург. „Ортодоксни естаблишмент и насељеници Западне обале, демократску државу Јевреја држе као таоца и злостављају је.“ Поврх тога, обе групе имају користи и од стаховања многих Израелаца од политичких збивања у суседним државама. Јер у протестима које у околним муслиманским државама трају вец́ преко три године, све више утицаја стиче фундаменталистички ислам.
„Унутрашњи рат“
И ауторски двојац, Иувал Елизур и Лавренце Малкин у својој књизи објављеној 2013. Унутрашњи рат, упозоравају на опасност екстремистичког јеврејског фундаментализма. Вец́ у поднаслову је јасно шта желе да кажу: „Израелска ултра-ортодоксна претња демократији и нацији“. Аутори упозоравају како се Израел не налази само у једном спољном рату против Палестинаца, него да бесни рат и у његовој унутрашњости. И то између секуларних и радикално ортодоксних Јевреја.
Публициста Даниел Гордис не дели ово мишљење. Ипак и он признаје како државни, Врховни рабинат „штеди труд“ многим ортодоксним верницима да се сами интелектуално суоче са другим мишљењем и то не сматра погодним за развој вере. Али Гордис највише замера што се не истиче постојање модерног и умереног јеврејства. Све док вец́ина Јевреја живи у отвореном друштву, са живим протоком и разменом идеја, пише у свом одговору Аврахаму Бургу; „имамо разлога за наду да ц́е на крају превладати јеврејска традиција уздржаности и да ц́е се одржати интелектуална оштроумност и морална осетљивост, особине које су толико дуго биле својства јеврејства.“
„Рука која удара не-Јевреја…“
Рабин и активиста за људска права Арик Ашерман ипак не мисли да је само по себи разумљиво да ц́е тако и бити. Он упозорава како је политика Израела годинама била веома попустљива према израелским екстремистичким насељеницима, изјавио је у разговору за ДW. То се посебно односи на радикалне насељенике на палестинским подручјима: „Они су одрастали у окружењу у којем су веровали да могу чинити шта има је воља. Јер годинама су израелске снаге безбедности биле на њиховој страни. Поврх тога долазе и рабини који пишу екстремистичке текстове.“
А док је овај покрет до сада пре свега отежавао живот Палестинцима на подручју Западног Јордана, вец́ неко време су активни и у самом Израелу. Екстремистички Израелци, сматра Ашерман, не устају само против Палестинаца, него и против активиста политичке левице, израелске војске и полиције, а поврх тога и против хришц́ана. Он је сигуран да велика вец́ина Израелаца одбија такве радикалне ставове. Али они су и семе од којег треба страховати: „Постоји коментар једног рабина који каже. Немој веровати да ц́е се рука која удара једног не-Јевреја суздржати да удари и једног Јевреја. Управо то се сад дешава“, сматра рабин Ашерман.
(Дојче веле)
