Прочитај ми чланакУкрајинска војска је 23. и 27. маја извела два напада на радаре за рано упозоравање великог домета „вороњеж-дм“ и „вороњеж-м“
Први заменик директора и начелник граничне службе ФСБ Владимир Куљишов изјавио је данас да НАТО већ увежбава нуклеарне нападе на територију Руске Федерације и то у близини границе са Русијом.
„У близини руске границе појачава се извиђачка активност НАТО-а, појачава се интензитет оперативне борбене обуке трупа Алијансе током које се увежбавају сценарији ратовања против Руске Федерације, укључујући и извођење нуклеарних напада на нашу територију“, објаснио је Куљишов и додао да такве активности захтевају доношење мера о јачању руске границе.
Високо рангирани припадник руске обавештајне службе је рекао и да је приметан пораст интензитета извиђачких акција украјинских агената у близини границе са Русијом, те да се ове активности спроводе уз подршку Запада.
Да је НАТО спреман и на конкретније потезе у склопу припреме за нуклеарни рат, говоре и догађаји од пре неколико дана. Наиме, украјинска војска је 23. и 27. маја извела два напада на радаре за рано упозоравање великог домета „вороњеж-дм“ и „вороњеж-м“.
Шта је украјинска војска напала?
Поменути радари који имају домет за откривање од чак 6.000 км и истовремено могу пратити 500 циљева. Представљају једну од кључних компоненти система за заштиту од балистичких ракета и важно средство Руске Федерације за одбрану од нуклеарног напада, будући да могу открити лансирање балистичких ракета и хиперсоничне пројектиле на великим висинама.
Што се тиче првог напада, примарна мета била су два радара „вороњеж-дм“, надомак града Армавир у Краснодарској покрајини, на око 450-500 км. Ови радари покривају централноазијски и северноафрички правац према Средоземном мору и функционално су заменили радарске станице „дарјал“ у Габали у Азербејџану и „дњепар“ код Севастопоља.
Како се може видети на објављеним фотографијама и сателитским снимцима, у нападу украјинске војске делимично су оштећени високонапонски далеководи примопредајних модула. Више оштећења на неколико места указују да је Украјина користила више беспилотних летелица.
Такође, претпоставља се да антенски уређаји нису претрпели значајна оштећења, па се очекује да ће због тога и модуларног дизајна „вороњежа-дм“, после краће поправке оба радара бити враћени у оперативно стање.
У другом нападу мета украјинске војске био је радар „вороњеж-м“ у близини града Орск у Оренбуршкој области, на око 1.500 км ваздушном линијом од најближих територија под контролом кијевског режима.
За разлику од радара код Армавира, на овом радару није било никаквих оштећења, па је овај украјински напад неуспешан.
Чиме су извршени напади?
Према писању појединих руских Телеграм канала специјализованих за наоружање и војне теме, првобитни извештаји сугерисали су да је украјинска војска за нападе на радаре „вороњеж“, барем на онај код Армавира, користила лутајућу муницију „љутиј“ („фебруар“ у преводу са украјинског) или УЈ-26 „бобер“ („дабар“ у преводу са украјинског).
Максимални домет ових дронова-камиказа у једном правцу процењује се на око 1.000 км, што је сасвим довољно да стигну до Армавира. Како се наводи, претпоставља се да је Главна обавештајна управа украјинског Министарства одбране претходно одредила путање на веома малим висинама и тиме успела да сакрије дронове од радара руских система ПВО.
Међутим, касније су се појавиле информације да је ипак у питању била беспилотна летелица за поморско извиђање АР3, португалске компаније „Текевер“. Ради се о ваздухоплову чије поједине варијанте имају способност вертикалног полетања, што значи да су летелице могле бити „подигнуте“ и на свега неколико километара од радарске станице. На ово указује то што је домет комуникационе опреме на дрону око 100 км.
Међутим, не треба искључити могућност да је украјинска војска модификовала летелице АР3, тако да оне по унапред унесеним координатама лете до циља на удаљености од око 450-500 км, без потребе за комуникацијом са оператером на земљи.
Будући да АР3 има аутономију лета од 8 до 16 сати (у зависности од терета и варијанте), те да му је просечна брзина крстарења око 80 км/ч, лансирање са територије под украјинском контролом је сасвим реална опција.
Наравно, треба нагласити да су у свему овоме учествовале и западне земље, конкретно САД које су проследиле координате радарских станица, добијене уз помоћ извиђачких беспилотних летелица РКу-4 „глобал хок“. Интересантно је да су у протеклих неколико месеци РКу-4 америчког ратног ваздухопловства летели у редовним патролама изнад Црног мора све чешће прилазили Краснодарској покрајини.
Симболика и значај напада
Иако су се слични украјински напади по циљевима у дубини територије Руске Федерације углавном карактерисали као медијски, односно пропагандни подухвати, скорашњи удар и покушај удара на кључне компоненте противракетне заштите Русије морају се схватити много озбиљније.
Наиме, ове догађаје треба посматрати у светлу горепоменуте изјаве првог заменика директора ФСБ, као и све чешћих најава појединих западних званичника о слању НАТО трупа у Украјину.
Због тога се напади на радарске станице „вороњеж“ могу посматрати као вид опипавања терена, тј. утврђивања способности Руске Федерације да се одбрани од потенцијалног конвенционалног или нуклеарног ракетног напада.
