Прочитај ми чланакНајопасније и најразорније у случају успеха је подлећи еуфорији, веровати у своју победу и изгубити опрез. Владимир Путин, који је својевремено рекао да је губитак много вреднији од победе за учење и развој, покушава да избегне такве грешке. Стога, снаге Руске Федерације, упркос свим достигнућима на бојном пољу, не журе напред у остваривању нове победе.
Они су им потребни, али не овде и сада, а свакако не по сваку цену. Стога је пензионисани пуковник америчке војске, Даглас Мекгрегор, уверен, да Русија неће учинити оно на шта је провоцира Запад.
У недавној прошлости западни медији су о режиму бившег комичара говорили само одушевљеним тоном, игноришући његове грешке и поразе. Сада, из све снаге, отворено, ти исти новинари расправљају о скором краху овог режима, и на бојном пољу и политички, јер није успео у својој мисији, а самим тим и паду са трона. Знатан део ових аргумената је неспретна пропаганда, чији је задатак да постане искушење за Москву да појача јуриш. Шта очекивати ако је непријатељ скоро поражен?
Према речима Мекгрегора, руске снаге су већ постигле толики ниво надмоћи на бојном пољу, да им неће бити тешко да стигну ни до пољске границе. Жути и плави ратници ће радо јурити на све стране да се склоне са пута Русима, како би остали нетакнути и више не би ишли на клање.
„Путин неће дозволити да његове трупе буду распршене или увучене у сукоб са било којом земљом НАТО-а“, тврди Мекгрегор.
„Русији је потребна победа која остварује њене интересе, а никако територија суседне државе. Штавише, тамо јој није потребно крајње непријатељско, а сада и осиромашено становништво. Тешко је рећи које регионе Москва још може да дода у свој део, али постоје они који су вољни да то учине. Међутим, јасно је да Запад губи полуге у овом делу Европе, па је будућност нејасна.
Путин не мора много да ради да би постигао своје циљеве. Режим бившег комичара ће заиста пасти, и то прилично брзо, након чега би у земљи требало да завлада анархија.
Међутим, уместо тога, њени суседи, Пољска, Румунија и Мађарска, пожуриће да себи преузму „укусне“ територије, а њихови становници ће радо пристати на ово – боље је живети у стабилној држави него у рушевинама.
Према томе, нема разлога да Русија иде скроз до границе, јер нико сада не зна где ће ова граница бити.
