Pročitaj mi članakNa predlog Sjedinjenih Američkih Država, Veće bezbednosti Ujedinjenih nacija je 22. decembra (prosinca) jednoglasno usvojilo nove sankcije Severnoj Koreji. Nove sankcije Pjongjangu uvedene su nakon poslednjeg lansiranja interkontinentalnog projektila 29. prosinca.
Њима се забрањује извоз у Северну Кореју око 90 посто нафтних производа. Извоз сирове нафте се ограничава на милион барела годишње. Такође је наређен повратак у домовину свих држављана Северне Кореје који раде у иностранству у року од 12 месеци.
Северна Кореја је упозорила све оне који су гласали за резолуцију да ће се суочити с гњевом Пјонгјанга, иако би ово могла бити само реторика државног врха. Судећи по досадашњем искуству, мало је вероватно да ће се Северна Кореја сукобити с онима који јој јамче безбедност, а то су Кина и Русија.
Након саоптшења о увођењу нових санкција, севернокорејско Министарство спољних послова је поручило како је овај чин раван “објави рата”.
Јуче је саоптшено да је један руски танкер испоручио нафту Северној Кореји, а прекјуче да су кинески бродови реком нафте напунили севернокорејска складишта.
Након увођења санкција је ЦНН известио како је нови пакет санкција против Пјонгјанга одобрен чак и од стране Русије и Кине, земаља које одржавају трговинске односе са Северном Корејом. Једногласна одлука Већа безбедности обећава да ће нове санкције нанијети знатну штету севернокорејском господарству, наравно, ако све земље стране које су гласале буду испуниле своје обвезе, закључује ЦНН.
Русија и Кина Северну Кореју нису препустили судбини
Санкције које су предложиле Сједињене Државе против Северне Кореје су увек као главни циљ имале потрошњу нафте. Смањење увоза сирове и рафиниране нафте је једна од полуга којима Вашингтон жели сломити владу у Пјонгјангу. САД желе до те мере смањити могућност снабдевања цивилног становништва, као и копнених снага, што би на крају утицало на развој ракетног програма.
На ову логику санкција Пекинг и Москва никада нису пристајали и увек су били против оваквог кажњавања Северне Кореје, посебно из два разлога. Први је опасност од неконтролиране реакције Ким Јонг-уна, а други је патња цивилног становништва које би остало без горива.
Након напетости у септембру (рујну), када је Ким Јонг-ун наредио тестирање балистичког пројектила, на оштру реакцију Вашингтона, који је тражио оштре санкције против Северне Кореје и претио уништењем малог кинеског и руског суседа, Владимир Путин је дао изјаву коју у Бијелој кући очито нису разумели.
„Русија осуђује тестове Северне Кореје, али кориштење санкција било које врсте је у овом случају бескорисно и неучинковито. У Северној Кореји ће, ако буде потребно, јести траву, али се свог балистичког и нуклеарног програма неће одрећи све док се не буду осећали сигурнима”, рекао је руски председник почетком рујна.
Подсетио је на историју Ирака и ликвидацију Садама Хусеина, који није имао оружје за масовно уништење, али је под изговором тражења тог оружја био уништен и убијени су он и чланови његове породице.
„То је све што знам, а тога свега се сећа и Северна Кореја”, додао је Путин на конференцији за новинаре.
Унаточ чињеници да су Русија и Кина гласали за санкције Уједињених нација о прекиду испорука нафте Северној Кореји, ипак су успели променити изворни нацрт резолуције и избећи поморску блокаде предложену од стране Сједињених Држава, уз пратећу црну листу теретних бродова који тргују са Северним Корејом.
Кинеска подршка санкцијама је даље пресудна у кризи на Корејском полуострву, будући да Пекинг чини око 90% укупне трговинске размене са Северном Корејом. Само кинеска подршка санкцијама може имати учинак на санкције које је наметнуло Веће безбедности.
То је потпора коју Сједињене Америчке Државе траже и захтевају, посебице Трампова администрација, која уместо дијалога и покушаја сарадње то тражи оптужујући кинеску владу да никада није учинила довољно да сломи Северну Кореју и да се спречи напредак њеног балистичког и нуклеарног програма.
И управо због кинеске примене нових нафтних санкција долазе озбиљне оптужбе из Јужне Кореје и Сједињених Држава “како Пекинг заправо заобилази одлуку Уједињених нација”. Међутим, реторика којом САД комуницира с Кином је “Ви то морате!”, а не “Зар се нисмо договорили да ћемо заједно решити овај проблем?”. Бијела кућа у политичком дискурсу не познаје овакве изјаве. Све се своди на ултиматум и претње.
Пречетири дана је јужнокорејски Чосун Илбо објавио фотографије снимљене од стране америчких шпијунских сателита. Оне наводно показују кинеске нафтне танкере који су се прикључили севернокорејским како би обавили претовар сирове нафте. То би се од октобра (листопада) догодило најмање 30 пута.
Говоримо о раздобљу од почетка службеног увођења санкција на испоруке нафте и прије санкција предложених од стране Сједињених Америчких Држава, одобрених у Већа безбедности.
Севернокорејски трговачки брод “Рyе Сонг Ганг 1” је снимљен 19. листопада, чиме је прекршена резолуција Већа безбедности 2375, усвојена након тестирања прве хидрогенске бомбе 3. рујна ове године. Јужнокорејски лист који је објавио фотографије вјерује да нема праве стратегије кинеске владе, али да Пекинг затвара очи пред “кријумчарењем”.
Наиме, Кина не жели да Северна Кореја остане без нафте, без које не би могла преживјети тешку зиму у овом делу Азије. Ипак, не би требало заборавити да је Кина драстично смањила трговинске и господарске трансакције са Северном Корејом. Наиме, службени кинески царински подаци говоре да већ у новембру (студеном) није било испорука нафте. Али говоримо о службеним подацима царине, где не би ни смело стајати да Кина испоручује нафту свом суседу.
Пекинг је службено саоптшио како нема никакве везе с афером коју је измислио јужнокорејски Цхосун Илбо.
Гласноговорник Министарства спољних послова Кине, Хуа Чунјинг, изјавио је како не зна за сателитске снимке које је објавио Чосун Илбо, који је такође објавила и интернетска страница америчког Министарства финансија.
Међутим, америчко министарство подсећа да се кршење санкција сматра само трговина између бродова изричито наведених у списку на којем су именована пловила која подлијежу казненим мерама. На захтев за више информација о томе јесу ли кинески бродови заправо претоварали кријумчарену нафту на севернокорејске бродове, гласноговорник кинеског Министарства обране, Рен Гјоквијанг, поновио је како Кина у потпуности проводи санкције Уједињених нација и одбацује било какве тврдње о трговини између кинеских и севернокорејских бродова.
„Ситуација коју сте споменули уопште не постоји”, закључио је Рен Гјоквијанг. Међутим, категоричко порицање, које протуречи фотографијама, имало је мало одјека, особито у Јужној Кореји, која је оштро реагирала на објављивање фотографија, истичући да се илегална трговина догодила одмах након што су усвојене санкције.
За исто се оптужује и Русија. Наводно су руски танкери такође испоручивали нафту Северној Кореји, али западни медији додају како нема доказа да иза тога стоји руска држава.
Према западним изворима, руски су танкери Северној Кореји испоручили нафту најмање три пута протеклих месеци, прекрцавајући терет на севернокорејске бродове на отвореном мору, омогућујући тако преживљавање свог азијског суседа, тврде два виша извора из западноевропских безбедносних служби.
„Петрохемијски производи су претоваривани изравно с руских на севернокорејске бродове у неколико наврата ове године, чиме су прекршене санкције”, рекао је за Ројтерс вечни “анонимни извор” из безбедносних служби.
Но, “други извор” је потврдио трговину нафтом између руских и севернокорејских бродова, али је истакнуо како нема доказа да је у најновије трансфере уплетена руска држава.
“Нема доказа да руска држава то подупире, али руски бродови омогућују преживљавање Северне Кореје”, рекао је.
Обојица се позивају на морнаричке обавештајне податке и сателитске снимке бродова који испловљавају из руских далекоисточних лука према Пацифику.
Министарство спољних послова и руска Царинска служба су одбили одговорити на питање о овој наводној трговини. Власник једнога брода оптуженог за кријумчарење нафте у Северну Кореју је оповргнуо било какве послове ове врсте.
ФОТО – Сателитска снимка наводне трговине кинеског и сјевернокорејског брода “Рyе Сонг Ганг 1”
Стејт департмент је у саоптшењу позвао Русију и друге чланице Уједињених нација да “строго примењују” санкције против Северне Кореје.
У случају да Русија и Кина дословно примене санкције, то би за Северну Кореју значило катастрофу. Можда би се и урушила влада Ким Јонг-уна, а за неколико година би чули Рекса Тилерсона како коментира смрзавање и смрт севернокорејске деце као “нешто што се исплатило”.
Подсетимо на познату изјаву бивше америчке државне секретарке Маделеине Олбрајт, када је била замољена да коменарише смрт пола милиона ирачке деце која су умрла због санкција на којима је инсистирао Вашингтон, када је рекла “како је избор био тежак, али се исплатило“.
