Pročitaj mi članakRobert Fico kritikuje sankcije Rusiji i obećava da će staviti veto na članstvo Ukrajine u NATO-u
Ми смо мирна земља и нећемо више ништа слати Украјини, поручио је бивши словачки премијер Роберт Фицо, уједно и фаворит за победу на изборима 30. септембра.
Ако би испунио своје обећање, то би, како Ројтерс указује, представљало велику промену за Словачку, која је до сада била чврст савезник свом источном суседу у рату против Русије. Братислава је слала оружје, и снажно политички подржавала Кијев у оквиру Европске уније и НАТО-а.
Фицо, међутим, тврди да ће две земље свакако морати да се договоре, јер „Русија никада неће напустити Крим и територије које контролише“.
Овај педесетдеветогодишњак изненађује Брисел критиком санкција Русији, позивима на приближавање Москви након сукоба, и обећањима да ће ставити вето на чланство Украјине у НАТО-у, ако се икада појави та могућност.
Усред кампање, рекао је да је рат „почео 2014, када су украјински нацисти и фашисти почели да убијају руске држављане у Донбасу и Луганску“.
Упркос томе што овакав кандидат никако не одговара Бриселу, његова странка за длаку води у анкетама у земљи у којој су гласачи уморни од економских мука насталих како због ковид ограничења, високе инфлације повезане са сукобом у Украјини и пораста броја илегалних миграната.
Иако, нема гаранције за победу, пошто ниједна странка не може да обезбеди већину.
„Не треба Украјину да подржавамо оружјем, јер зло рађа још више зла. Овај рат се никада неће завршити ако наставимо да их подржавамо“, рекла је за Ројтерс пензионерка Елеонора Танацова (68) слушајући Фицоов говор прошлог четвртка.
Према речима четворице високих западних дипломата, Фицоова реторика у кампањи, иако се допада народу, забрињава савезнике Словачке, пошто лидери ЕУ и НАТО-а очајнички желе да одрже јединствен фронт против Москве.
Фицо би, како Ројтерс предвиђа, такође могао да се удружи са мађарским премијером Виктором Орбаном, који одржава блиске везе са Русијом, што повећава изгледе за додатне сукобе са Бриселом.
Али Фицоов прагматизам током претходних мандата, у којима је у Словачкој увео евро и углавном избегавао свађе са партнерима из ЕУ и НАТО-а, како агенција наводи, ублажава такву забринутост.
„Руске трупе на вашој граници и нарушен однос са вашим савезницима, да ли то жели? Или ће се вратити на прагматичара какав је био“, упитао се један од дипломата.
Уз то, Брисел је прилично затегао узде, па може ускратити финансијску подршку ЕУ за Словачку, којој је то преко потребно будући да јој је прогнозирала фискални дефицит од 6,85 одсто БДП-а ове године, што је највише у еврозони.
Катарина Клингова из истраживачког центра „Глобсек“ каже да је Словачка дуго била плодно тло за проруске наративе, захваљујући свом историјском афинитету, ниском поверењу у јавне институције и политичарима који су некада маргиналне наративе померили у политички мејнстрим.
„Видели смо да су ти наративи били на ивици информативног спектра (2015. године), али када сада укључите ТВ у скоро свакој дебати имате политичког представника који користи дезинформационе наративе. Они не морају нужно да подржавају Кремљ, али дефинитивно играју на руку Русији“, тврди Клингова.
Истраживање „Глобсека“ раније ове године показало је да само 40 одсто Словака сматра да је Русија првенствено одговорна сукоб са Украјином, што је најмањи број људи са таквим ставом у централној и источној Европи.
Ово је почетак краја Зеленског?https://t.co/0N4UwNNjf4
— СРБИН инфо (@srbininfo) September 21, 2023
