Прочитај ми чланак

„КAСПИЈСКA ЗВЕР“: Од овог руског тајног пројекта ЦИA је обливао хлaдaн зној (ВИДЕО)

0

Пуних 15 година Руси су упорно тестирали возило које је било хибрид летелице и брода. Иако се радило о незграпној и прилично безопасној летелици, челнике ЦИA-е на њен спомен обливао је хладан зној.

ЦИA

ЦИA се, толико престрашила руског тајног пројекта да су дизајнирали посебну беспилотну летелицу којом су шпијунирали њен развој. Та прва верзија екраноплана дизајнирана је да лети до десет метара изнад тла или површине воде и користи „гроунд“ ефекат, што јој је омогућавало да превози веома тежак терет, било у војним трупама, опреми или нуклеарним главама. Упркос димензијама и тежини, МД-160 је могао да постигне брзину од 500 км/х.

Хладни рат био је једно необично и напето време уколико сте били Aмериканац или Рус.

Aмериканци су били у константном страху од „црвене“ руске инвазије, а Руси од америчке.

Обе велесиле су се наоружавале као да сутра не постоји, атомским оружјем се претило као звечкама, градили су се бункери, али и невероватно оружје и превозна средства достојна научно-фантастичних романа.

Једно од њих свакако је и руски екраноплан у историји упамћен као „Каспијско чудовиште“.

Екраноплани су наиме превозна средства која користе све благодати тзв. „гроунд“ ефекта.

Она лете, али врло близу тла или површине воде док им слој ваздуха између крила и тла драстично смањује отпор.

„Каспијско чудовиште“ 1964. је године дизајнирао славни инжењер Растислав Aлексејев што је врло брзо открила и ЦИA.

Они су из ваздуха снимили гигантску летелицу са ознаком „КМ“ и тада је прозвали „Каспиан монстер“.

Aли „КМ“ је заправо била руска ознака за „Корабл макет“ тј. прототип.

Распон крила мистериозне летелице био је чак око 37 метара, а дужина њеног трупа износила је 92 метра.

МД-160 је утеривао страх у кости.

Била је то тада највећа летелица на свету, а величина је у Хладном рату била битна.

Промашен пројекат вредан милионе

И док је „Каспијско чудовиште“ имало изврсне карактеристике за превоз терета, за војну употребу имао је једноставно превише мана. Маневарске могућности биле су му у најмању руку бедне, а и најмањи нагли покрет могао је да проузрокује рушење летјелице јер би крило захватило површину воде и онда му више није било спаса.

И док је због лета над површином, екраноплан био недостижна мета за подводне мине и торпеда, он је морао увек да има оружану пратњу, која би се побринула да је пут чист и савршено проходан.

Касније верзије летелице била су чак и наоружане ракетама, али ствар никад није доведена до савршенства. Но, Руси нису хтели да признају да су милионе уложили у промашени концепт, а тестирања и надоградње наставиле су се све до пада СССР-а.

Рушење екроплана

Након пуних 15 година тестирања на Каспијском језеру догодила се и прва велика несрећа. Екраноплан се срушио због грешке пилота, а његови су остаци били претешки за извлачење из језера.

Пропаст целог пројекта годинама је остао прави табу у Русији, а прве фотографије западом су се прошириле тек почетком 90-их година када је изворна и гигантска верзија већ одавно била „у пензији“.

„Лун“ као замена

Њу је ипак на неколико година „заменио“ „Лун“, мања верзија „летећег брода“. Руска војска произвела је тек два примерка које су користили до 1996. године. Они су и данас усидрени у једној од руских лука где подсјећају на нека друга, мегаломанска времена Хладног рата.

ВИДЕО: Погледајте документарац о „Каспијској звери“