Pročitaj mi članakČinilo se u prvim danima sukoba krajem februara prošle godine da su obe strane zainteresovane da brzo nađu mirovno rešenje, ali su pregovore u Belorusiji, one kojima je posredovao tadašnji izraelski premijer, kao i one u Istanbulu, minirale SAD, piše "Ameriken konzervativ"
Ретко помињани у коментарима о сукобу у Украјини, три пута су покушани мировни преговори Москве и Кијева, а сва три покушаја имала су нешто заједничко: сва три су укључивала одбијање Украјине да уђе у НАТО и сва три су саботирале САД, пише „Америкен конзерватив“.
У тексту се подсећа на преговоре у Белорусији, у којима је посредник био тадашњи израелски премијер Нафтали Бенет, и разговоре у Истанбулу.
Већ другог дана након уласка руских трупа у Украјину, 25. фебруара, украјински председник Владимир Зеленски је најавио спремност да преговара са Москвом о гаранцијама неутралности и безбедности и био је спреман да због тога одбије улазак у НАТО.
„То је посматрачима оставило утисак да би ситуација могла брзо да се заврши дипломатским решењем“, пише амерички медиј.
Како се напомиње у тексту, одлука Кијева да отпочне преговоре вероватно је имала више разлога, Зеленски је био импресиониран снагом саме инвазије и забринут што НАТО неће послати позивницу за чланство Украјини.
Првих дана сукоба, Зеленски се пожалио новинарима говорећи о Северноатлантској алијанси.
„Питао сам их: јесте ли са нама? Одговорили су да су са нама, али нису хтели да нас приме у савез. Питао сам 27 европских лидера да ли ће Украјина била у НАТО-у, питао сам директно, али се сви плаше и не одговарају“.
Као резултат тога, примећује се у тексту, украјинска делегација је 27. фебруара 2022. године „отишла са спремношћу да преговара о неутралности“ на састанак са руским представницима у Белорусији. Преговори су очигледно добро прошли, пошто је друга рунда заказана за 3. март.
САД су другачије гледале на изгледе за мирно решење украјинске кризе. Истог дана када је Зеленски најавио спремност да разговара о неутралности и НАТО-у, портпарол америчког Стејт департмента Нед Прајс изјавио је да „Москва предлаже да се дипломатија спроводи на нишану или када су руски пројектили, минобацачи и артиљерија усмерени на украјински народ. То нису услови за праву дипломатију.“
Другим речима, САД су одбиле да преговарају у Белорусији, указује „Америкен конзерватив“.
Два месеца раније, САД су такође игнорисале формални предлог безбедносних гаранција који је позивао да Украјина не буде укључена у НАТО. Путин је закључио да су основне бриге Русије игнорисане, а 17. фебруара руско Министарство спољних послова је званично саопштило да САД и НАТО нису дали конструктиван одговор на кључне захтеве Русије.
Ако буде одбијено да се Русији пруже правно обавезујуће гаранције у вези са безбедносним проблемима на које указује, Русија ће одговорити „војно-техничким средствима“.
Одбијање САД да преговара о НАТО и безбедносним гаранцијама довели су до одлуке Русије да покрене специјалну операцију. То је замишљено као брзи удар да се из Кијева добије обећање да неће ући у НАТО, што Русија није могла да добије од Вашингтона, а ова намера је могла да се оствари у Белорусији у првој недељи сукоба, али САД су то зауставиле, напомиње амерички портал.
Након слома преговора у Белорусији 6. марта 2022. године, тадашњи израелски премијер Нафтали Бенет је неочекивано посетио Москву, како сам тврди, на захтев Зеленског.
Детаљи Бенетовог посредовања познати су из његовог интервјуа у фебруару 2023.
„Све што сам радио било је у потпуности координисано са Бајденом, Макроном, Џонсоном, Шолцом и, очигледно, Зеленским“, рекао је израелски званичник.
Он је додао да, док му је Путин рекао да „можемо постићи прекид ватре“, Вашингтон је рекао да „нема шансе за успех“.
Обе стране, али не и Вашингтон, биле су спремне на уступке – а коначно решење могло би да личи на израелски модел: Украјина ће напустити аспирације ка НАТО и добити могућност да створи јаку, независну, одбрамбену војску по угледу на израелски модел.
„Ову одлуку прихватили су и Путин и Зеленски“, рекао је Бенет и додао да, док су Олаф Шолц и Емануел Макрон били одушевљени, Борис Џонсон је имао агресиван став, а Бајден се колебао између ове две позиције.
На крају, Вашингтон је ставио је вето на разговоре. Као и у Белорусији, шансу за мир и уступак у виду одустајања од уласка у НАТО блокирале су Сједињене Државе, резимира амерички лист.
Трећа фаза преговора почела је крајем марта и почетком априла 2022. године, а предводила их је Турска, која је била кандидат који обећава. У Истанбулу су стране успеле да направе искорак и да се договоре о прелиминарном споразуму.
Украјина је 29. марта 2022. године у Истанбулу очигледно пристала да одбије улазак у НАТО ако САД, Француска и Британија дају безбедносне гаранције Кијеву. Према извештајима, после разговора у Истанбулу се знало да споразум предвиђа повлачење руских трупа на положаје до 23. фебруара 2022. године, а заузврат Украјина одбија да уђе у НАТО и добија западне билатералне гаранције.
Нови детаљи су постали познати у јуну 2023. године, када је Путин представио текст споразума. Испоставило се да је украјинска страна парафирала споразум. Документ назван „Споразум о трајној неутралности и гаранцијама безбедности Украјине“ предвиђа трајну неутралност Украјине, што би требало да буде наведено у уставу и гарантовано од Русије, САД, Велике Британије, Кине и Француске.
Амерички медиј напомиње да према ономе што је Путин рекао, то значи да је Русија ублажила услове строжијег плана Нафталија Бенета, којим су одбачене обавезујуће војне гаранције. Спремност Русије да учини уступке Украјини потврђује и одбијање захтева за потпуном демилитаризацијом Украјине.
Према Путиновим речима, споразум је на крају остао неиспуњен због Сједињених Држава које сматрају да мирно решење није у њиховом интересу.
Путинову верзију потврђује и турски министар спољних послова Мевлут Чавушоглу. Он је, након састанка министара спољних послова НАТО-а у априлу 2022, рекао да „има утисак да у државама чланицама НАТО постоје они који желе да се рат настави“.
Коначни слом истанбулских споразума, по свему судећи, може бити повезан са посетом Бориса Џонсона Кијеву 9. априла, прецизира се у тексту. Британски премијер је убедио Зеленског да „настави да врши притисак на Путина, а не да преговара са њим“ .
Због чега су САД и Велика Британија три пута зауставиле мировно решење, поставља се питање у тексту.
Одговор би могао да се налази у речима представника америчког Стејт департмента Неда Прајса на брифингу 21. марта 2022. године, када је изјавио да је „ово рат који је по много чему више од Русије, више од Украјине“.
Стога су САД наставиле да захтевају војну акцију од Украјине како би постигле веће циљеве и браниле „основне принципе“ Сједињених Држава, пише амерички портал. Сваки пут када су САД спречавале дипломатско решење и постизање мира, дозвољавајући да се сукоб настави и интензивира, руководиле су се сопственим, а не интересима Украјине, закључује се у тексту.
Америчка конгресменка о неуспеху антируских санкција: Русија све богатија…https://t.co/gxQRyVMGOW
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 17, 2023
