Прочитај ми чланак
Мом народу мора да се призна демократско право да одлучи да ли жели независну државу, пише у ауторском уводнику у лондонском „Гардијану” Артур Мас, председник владе Каталоније.
Први човек шпанске аутономне провинције, која је за новембар заказала референдум о отцепљењу, са жаљењем констатује како је шпански парламент у априлу одбио да на Каталонију пренесе право за одржавање овог референдума. Лондон се, за разлику од шпанске владе, споразумео са Единбургом да се у Шкотској у септембру тамошњи становници изјасне о томе да ли желе да се отцепе од Велике Британије или да наставе да живе у заједничкој држави. Мас хвали британску владу што је „поступила демократски” и пристала на референдум о независности упркос жељи да Шкотска остане унутар Уједињеног Kраљевства.
Каталонија не жели да се угледа на Крим, чији референдум Мас назива нелегалним. Зато ће, како објашњава, у каталонском парламенту бити изгласан „закон о консултацијама”. Те консултације ће се затим обавити 9. новембра, тврди каталонски премијер, упркос томе што су, по виђењу шпанског парламента, оне неуставне.
Према најновијем испитивању, 47 одсто Каталонаца би гласало за отцепљење од Шпаније, једанаест одсто не би ни изашло на референдум, а само 19 одсто је за останак унутар Шпаније, док су остали неодлучни. Нешто више од половине Шкота (51 одсто) би се, према истраживању обављеном протеклог викенда, изјаснило против отцепљења и за останак у досадашњој држави. Иако они који се залажу за останак унутар Велике Британије тврде да је то повољан резултат, многи аналитичари указују да је само пре годину дана проценат оних који су против отцепљења Шкотске био знатно убедљивији (65 одсто).
По угледу на Американце, где се пред председничке изборе значајнији листови јавно изјашњавају о томе ког кандидата подржавају, недељник из Глазгова „Сандеј хералд” постао је први шкотски лист који је протеклог викенда објавио да се залаже за независну државу Шкотску.
„Независна Шкотска, искрено у то верујемо, пружиће нам историјску прилику да изаберемо у каквој земљи желимо да живимо. Одлуке од којих зависи наш начин живота биће доношене на нашем прагу, ту где живимо. Доносићемо их ми сами”, пише овај лист, док је цела прва страна украшена националним симболима и позивом да се гласа за независност.
Како је уопште дошло до ове ситуације када се развод чини неизбежним, питају се данас многи Енглези и Шпанци. Артуро Сан Агустин, каталонски новинар, управо је издао књигу „Како су нас издали наши”, у којој је сакупио интервјуе са политичарима, новинарима и уметницима. Иако се устручава да даје прогнозе, јер „у оптицају су многи интереси и манипулације”, он тврди да је до пораста броја сепаратиста дошло највише због кризе. У Каталонији је, како додаје, увек је било присталица независности, али никад више од 15 одсто. Економска криза учинила је да се знатно повећа број оних који мисле да ће им бити лакше и боље уколико се „разведу”, иако за то немају никаквих конкретних доказа.
Он није први који отцепљење од досадашње државе пореди са разводом брака. О томе говоре на исти начин многи енглески и шкотски социолози и психолози.
„Жеља за независношћу је јако осећање, оно је неопходно али је и опасно. У овом тренутку кад нико ни у шта не верује, изненађује огроман број људи који је спреман да се одушеви поруком о независности”, каже за мадридски „Паис” Артуро Сан Агустин.
Најопасније у овом заносу јесте то што нико не зна како ће изгледати дан после гласања за независност, оцењује писац ове књиге.
Али то, изгледа, уопште не брине занесени свет.
(Политика)
