Како Европљани служе војску: Грчка најстрожа, Шведска и Данска најлибералније

14:10 21.01.2024.

Док Србија прича о поновном увођењу војног рока, постоје земље које га никада нису ни укидале, а има и држава у којима су се грађани референдумом изјаснили да задрже регрутацију

У 16 европских земаља постоји обавеза служења војног рока, али само мањи број армија на континенту има праву обавезу са потенцијалним кривичним санкцијама за оне који се не одазову позиву из војног штаба. Најстрожи систем, према писању РТС-а има Грчка, а најлибералнији Шведска и Данска, док је у Русији и Украјини на снази мобилизација.

Финска

Финска никада није укидала обавезу служења војног рока, а има и најтранспарентнији систем – где су све информације, до најситнијих детаља доступне јавности и то на финском, шведском и енглеском језику.

Војску у трајању од 165, 255 или 347 дана годишње око 21.000 младих Финаца, а колико дуго ће бити у касарнама зависи од тога ком роду или војној служби припадају.

РТС напомиње да у овој држави постоји и сајбер служење војног рока, где после основне обуке од месец и по дана, војници иду у специјалистичке центре за сајбер одбрану.

У касарнама Одбрамбених снага Финске војници спавају у собама са осам до 12 кревета, а купатила су заједничка. На терену, војници су смештени у шаторима за 10 до 20 особа и греје их пећ на дрва.

Приговор савести улаже око 3.000 младих и они служе цивилно, док око 23 одсто младих није способно за војску.

Шведска

Једна од земаља које су вратиле војну обавезу је Шведска. До 2010. војску су обавезно служили само мушкарци, а када је обавеза враћена 2017. на регрутацију се пријављују и жене.

Обавеза је формална јер годишње од 120.000 младића и девојака који стасају за војску, нешто мање од 5.000 обуче униформу. Војска заправо бира међу онима који су се пријавили на веб портал (а сви имају ту обавезу), и у касарну шаље само оне који су у попуњеном упитнику навели да желе да служе војску. Тако Оружане снаге Шведске добију реално мотивисане и спремне регруте који су у армији до 11 месеци, а онда се преводе у резервни састав или настављају обуку у оружаним снагама, ако желе да буду официри и подофицири.

Норвешка

Сличан хибридни систем има и Норвешка. Од око 60.000 пријављених младих годишње, њих 17.500 буде позвано у регрутационе центре и војска изабере 8.500 физички најспремнијих. Од тога броја успешно заврши војну обуку око 7.500. Трећину регрута чине жене. Војни рок траје 12 месеци.

Данска

Такође формално обавезни, али реално добровољни војни рок има и Данска. Војни рок траје за већину регрута 8 месеци, а у појединим јединицама краљевске гарде 9 до 12 месеци.

Услови су, како указује РТС, одлични, односно постоји висок стандард у касарнама иако су и психофизичке норме високе и захтевније од других војски. Званични подаци кажу да је у 2022. години од око 39.000 младих, 15.419 или само 40 одсто било способно за војску. Од тог броја, 4.717 је служило војску, а 523 цивилну службу.

Естонија

Једина бивша комунистичка земља, чланица Европске уније и НАТО-а која никада није укидала војни рок је Естонија. Највећи број регрута служи осам месеци, а резервни официри, подофицири, припадници рода телекомуникација и сајбер одбране служе 11. Прва четири месеца изводи се индивудална основа и специјалистичка обука, а остатак је колективно увежбавање у оквиру конкретне војне јединице.

После одслужења војног рока, војници се распоређују у јединице по територијалном принципу, и то како би се у потенцијалном оружаном сукобу познавали, имали веће међусобно поверење и добро познавали терен који бране од потенцијалног агресора.

Постоји и цивилна служба.

Летонија

Од 1. јануара 2024. године војска је обавезна и у Летонији. На први позив за 300 места пријавило се 468 људи. Током целе 2022. укупно 1.239 младих Летонаца добровољно се пријавило за служење војске.

За сада војска има око 6.700 униформисаних припадника и 17.400 резервиста у војним и јединицама Националне гарде. Званичан став државе јесте да неће слати војне позиве за обавезно служење све док се довољан број људи јавља добровољно.

Литванија

Још једна од ретких земаља која је укинула војну обавезу, 2010, па вратила 2015. године је и Литванија, а код њих, међу војним обвезницима, регруте бира компјутерски програм.

Од укупно 23.000 младих Литванаца који годишње стасају за војску, само 3.500 до 4.000 служи у оружаним снагама. Послодавци добијају шестомесечну субвенцију уколико њихов запослени буде одабран за служење војске. За све регруте војни рок траје 9 месеци.

Белорусија

Један од најригиднијих система има и Белорусија, која никада није укидала војни рок и где годишње за војску стасак 45.000 младића. Војни рок траје 18 месеци за војнике са средњом школом и 12 за високообразоване.

Према званичним подацима 2020. године и 2021. године по 6.000 младића је упућено на служење војног рока, а 2022. и 2023. по 10.000. Казна за неодазивање на позив је до 5 година затвора.

Аустрија

Грађани Аустрије су 2013. године на референдуму одбили укидање обавезе служења војног рока. Последњих неколико година број војно способних је око 30.000 и у просеку 55 одсто или 16.000 служи војни рок од 6 месеци, а 45 одсто или 14.000 цивилни рок од 9 месеци.

Швајцарска

Једна од најјачих традиционалних вредности Швајцарске је, како РТС наовди, управо служење војске. И Швајцарци су на референдуму 2013. значајном већином одбили укидање војне обавезе. Војни рок траје 18 недеља основне обуке и додатних 18 за резервне подофицире и 22 недеље за официре. После тога млади људи су девет година резервисти, а официри и подофицири остану резервисти и до 65 године живота у складу са чином и дужностима.

Швајцарска је од почетка 2023, уз католичке и протестантске, увела и војне свештенике за муслимане и Јевреје.

Запослени регрути добијају накнаду од шест франака дневно, а законом је забрањено дати отказ регруту или резервисти на обуци. Ко не служи војску плаћа порез од три одсто од годишње плате и то 11 година заредом. Цивилна служба за оне који уложе приговор савести траје 180 дана.

Званични бројеви кажу да годишње од 42.000 младих који напуне 18 година, 28.000 је способно за војску, а војни рок служи 16.000.

Грчка

Најстрожи систем служења војног рока има Грчка. Оружане снаге имају сваке године око 47.000 регрута. Војни рок траје 12 месеци, цивилна служба 15 месеци. На егејским острвима војска се служи девет месеци. Скраћено служе младићи у породицама са четворо и више деце, врхунски научници и регрути чији су родитељи старији од 70 година.

Војску не служе жене, монаси на Атосу, самохрани родитељи, очеви троје или више деце и здравствено неспособни за војску.

Од укупно 59.000 младих који годишње постану пунолетни, 80 одсто служи војску, а 20 чине неспособни за војску, ослобођени војне обавезе и људи са приговором савести.

Кипар

Сличан и строг систем има Кипар. Северни део острва је под турском окупацијом већ 50 година и зато нема опуштања. Национална гарда Кипра броји 12.000 војника, а годишње 5.100 младића постане пунолетно.

Војни рок траје 14 месеци и у изузетним случајевима због здравствених или породичних разлога може бити краћи.

Турска

У Турској обавезни војни рок траје 6 месеци. Служи се у војсци и у Жандармерији која је у миру потчињена Министарству унутрашњих послова. Регрути после одслужења прелазе у резерву или конкуришу за посао у војсци или жандармерији.

Медијске процене на основу интервјуа војних званичника говоре да у војсци у сваком тренутку има око 200.000 регрута. Војници не иду на борбене дужности, односно не учествују у борбама против курдских побуњеника.

Молдавија

Иако више година ради на укидању обавезе служења војног рока, Молдавија због ограничених финансија и даље позива регруте и има војну обавезу.

Војни рок траје 12 месеци и током 2023. године униформу је обукло око 2.750 Молдаваца. Како годишње 12.000 младих постане пунолетно, чињеница је да већина не служи војску и да се војска у реалности служи добровољно.