Pročitaj mi članakDa li Amerika živi od štampanja dolara i mogu li države bankrotirati ukoliko kontinurano štampaju novac? Šta bi se dogodilo sa Srbijom kad bi NBS odlučila da štampa dinare?
Републикански кандидат за америчког председника Доналд Трамп изговорио је недавно оно о чему економисти широм света годинама причају, а политичари се праве да не знају. Трамп коме се, уочи избора за председника САД из дана у дан повећава подршка гласача, поручио је да је Америка финансијски безбедна без обзира на њена огромна дуговања, а да је разлог штампање долара.
– Људи кажу да ја желим да купим дуг и банкротирам. Они су луди. Ово је америчка влада. Као прво, никада не морате банкротирати јер штампате новац – поручио је Трамп.
А, шта је истина? Да ли америчка привреда живи од штампања новца или Трамп који несумњиво има подршку крупног капитала, својим порукама жели да амерички бизнис придобије још више?
Програм масовног штампања долара, подсетимо, покренут је 2008. када је претило потпуно урушавање америчког финансијског система. Америчкој централној банци (ФЕД) није помогло ни спуштање каматних стопа бог чега се одлучила на радикалан потез – штампање чак 4.500 милијарди долара којима су куповане обвезнице од успаничених улагача на финансијском тржишту. Америчка економија почела је пуно брже да се опоравља него европска, а ФЕД је 2014. званично престао са масовним штампањем новца.
Шта би било са Србијом када би штампала новац?
Горан Николић, економиста и сарадник Инистута за европске студије каже да није спорно да Америка штампа новац, али да то, због ефеката по државне финансије, могу да раде и чине и многе друге развијене земље.
– Америка сигурно има користи од штампања долара, али приче да живи од штампања пара нису истините. Анализе показују да штампање новца у просеку годишње подиже БДП Америке за 0,5 до један одсто. То у случају Србије није мало, доносило би јој 150 до 300 милиона евра годишње, али ипак говоримо о Америци – наводи Николић.
Ни председник, ни Конгрес у Америци, међутим, не штампају новац. То је у надлежности централне банке. Због таквих чињеница, Владимир Глигоров, сарадник Бечког инистута за економске науке тврди да су Трампове изјаве погрешне.
– Узмимо његову тврдњу да земља која може да штампа новац не може да банкротира. Да ли је тачно да Америка може да штампа колико хоће долара и да врати новац који дугује повериоцима, посебно страним на које Трамп највише и мисли? Може. Може ли да очекује да ће услови под којима ће потом да позајмљује новац бити исти? Не може. Зато што би долар девалвирао па би, сутра, евентуална позајмица у иностранству била скупља за Америку. Тако Трамп заправо каже следеће: Ми ћемо странцима вратити мање него сто им дугујемо, али то нећемо звати банкротством јер ћемо то учинити штампањем новца, а оно што нећемо вратити уложићемо код куће – појаснио је Глигоров и наставио:
– ФЕД може да не дозволи убрзање инфлације и претерани раст камата који би стајао на путу пуној запослености. Тако да ФЕД не може да штампа новац да би вратио дугове. Ни Трамп ни Конгрес то не могу да му нареде – закључио је Глигоров.
Србија и штампање новца – За и против
Да ли Србија треба да штампа динаре – бизнисмени тврде једно, а економисти друго.
– Србија би требало да следи пример ЕУ и САД и да штампањем новца покуша да убрза економски раст. Нема нам изласка из кризе на бржи начин. Ако би тај новац био потрошен на повећање пензија, то би била катастрофа. Међутим, ако се потроши на пољопривреду, енергетику, обновљиву енергију… не верујем да би то био проблем – више пута је оценио Миодраг Костић, власник „МК групе“.
Економисти, пак, упозоравају да би штампањем новца НБС брзо потрошила девизне резерве. Додају да би штампање новца довело до инфлације и пада курса динара. Напомињу и да Америка и Европа имају јаку индустрију која стоји иза штампања новца, а да је Србија неразвијена земља.
Суноврат долара
Од шездесетих када је штампање долара узело маха његова вредност је континуирано падала. Криза се прво рефлектовала раскидањем везе са златом 1971. с обзиром на то да је долар по окончању Другог светског рата био конвертибилан у злато са односом од 35 долара за унцу злата. За један долар се 1970. могло добити око 4,3 швајцарска франка. Пре четири године један долар је вредео 0,9 швајцарских франка, колико приближно вреди и данас.
