Pročitaj mi članak

Jeziva MANIPULACIJA: Italijanska statistika o broju preminulih od Kovida

0

Italijani se igraju sa statistikom ili prestaju da se igraju sa statistikom!? Da li će ovaj potez poslužiti kao primer i ostalim vladama, jako je teško prognozirati, imajući u vidu da su velika sredstva uložena u čitav projekat.

Италијански Виши институт за здравље драстично је смањио званични број умрлих од Ковид-а у земљи и то за преко 97 одсто након што је променио дефиницију смртног случаја за некога ко је стварно умро од Ковид-а, а не од “Ковид”-а.

Италијански лист Ил Темпо извештава да је Институт ревидирао наниже број људи који су умрли са Ковид-а, а не од “Ковида” са 130.000 на мање од 4.000. Алудирајући на бројке које су, чињеница је биле “надуване” и резултат пре свега политике, а не стварног стања.

„Да, добро сте прочитали. Испоставило се да 97,1% смртних случајева до сада приписаних Ковид-у није било директно узроковано Ковидом“, пише Тоби Јанг.
Од 130.468 смртних случајева регистрованих као званични смртни случајеви од Ковид-а од почетка пандемије, само 3.783 се једино могу директно приписати овом вирусу.

„Сви остали Италијани који су изгубили живот имали су између једне и пет већ постојећих болести. Од оних старијих од 67 година који су умрли, 7% је имало више од три пратећа обољења, а 18% најмање два“, пише Јанг.

„Према подацима Института, 65,8% Италијана који су умрли након инфекције Ковидом било је болесно од артеријске хипертензије (висок крвни притисак), 23,5% је имало деменцију, 29,3% је имало дијабетес, а 24,8% атријалну фибрилацију. Додајте томе, 17,4% је имало проблеме са плуц́има, 16,3% је имало рак у последњих пет година, а 15,7% је патило од претходних срчаних инсуфицијенција.

Нова дефиниција Института о смрти са Ковид-ом значи да је Ковид убио мање људи у Италији од (шапните) просечног напада сезонског грипа.

Ако би сличну промену направиле друге националне владе, званични број смртних случајева од Ковид-а био би смањен за разлику већу од 90 одсто.
Не очекујте да ц́е многи други следити њихов пример, с обзиром на то да су владе уложиле толико свог ауторитета у ширење претње коју представља вирус. Улог је велики, имамо пример из Велике Британије.

На пример, бихејвиорални психолози у Великој Британији радили су са државом на томе да намерно „преувеличају“ претњу од Ковид-а путем „неетичких“ и „тоталитарних“ метода пропаганде како би уплашили јавност да се масовно придржава мера.

И успело је.

Истраживање спроведено након првог затварања открило је да је просечан Британац мислио да је 100 пута више људи умрло од Ковид-а од званичног броја умрлих.

Сада схватамо да је број службеника који је убијен стварним ковидом, а не „ковидом“ мањи од једне десетине од онога што је званично пријављено као укупан број смртних случајева од Ковид-а.

Без обзира на статистичке измене, Италија би још увек могла да донесе одлуку да вакцину против Ковид-а 19 учини обавезном, али остаје непрецизирано како ће се таква шема наметнути.