Pročitaj mi članakMuslimani i hindu vernici spremniji su da pomognu žrtvama napada nego hrišćani, otkriva američko istraživanje.
Фото: Реутерс – Након напада на људе на Божићном вашару у Берлину
Муслимани и хинду верници спремнији су да помогну жртвама напада него хришћани, открива америчко истраживање.
У свету у којем, чини се, има све више гнева, много људи могло је својим очима да види насилне инциденте, питајући се да ли треба да учине нешто или не, пише британски „Индипендент“.
Хиљаде питања у таквим тренуцима пролеће кроз главу: да ли да ризикујете личну безбедност, да ли се заиста пред вама догађа то што мислите да видите и да ли би ваше мешање тај догађај још и погошало.
Интересантне резултате дало је ново истраживање које је обухватило 2.000 људи, упитаних о спремности да интервенишу у „екстремним ситуацијама“. Један од њих је да је био већи проценат људи који се идентификују као муслимани и хиндуси, а који су рекли да би нешто урадили у критичној ситуацији, у односу на проценат хришћана који су дали такав исказ.
Само 24 одсто казало је да би извадили свој мобилни телефон и почели да снимају када би видели полицајца који без разлога узнемирава Афроамериканца, док је сваки пети рекао да би се склонио са места догађаја.
Међутим, двапут више људи казало је да би се умешали у догађај када би били сведоци насиља над псом, а не над људима.
Ово истраживање није научно, а спроведено је у име једне калифорнијске компаније за медицинске услуге.
– Бити сведок друштвене неправде на јавном месту позива на неку врсту борбе или одговора у свакоме од нас. Тежиште смо хтели да ставимо на тренутне реакције. Питали смо се како би људи реаговали када виде неправду или у екстремним ситуацијама – навела је портпаролка те компаније.
Она је казала и да фирма нема сазнања како религија може да утиче на личну одлуку појединца да интервенише у таквој ситуацији. У то су, навела је, укључени и други фактори.
– Открили смо и да је пол такође играо улогу када је реч о одговорима испитаника. Жене су биле склоније да пасивно посматрају ситуацију, много спремније да позову помоћ и мање спремне да се упусте у акцију. Политичка опредељеност такође је играла малу улогу. Републиканци су били отприлике за четири одсто спремнији да позову помоћ, док су демократе биле нешто спремније да пасивно посматрају догађај (31 одсто) или да пруже утеху (шест одсто).
