Pročitaj mi članakOd kad se pojavio u Ukrajini čuveni kanadski snajperista Voli podigao je priličnu medijsku prašinu u javnosti. Dva puta je proglašavan mrtvim, prvi put odmah po dolasku, a drugi put u aprilu, a onda se o njemu više nije ništa čulo, sve donedavno kada je za kanadski mediji La Presse odlučio da progovori o ratu u Ukrajini i tamošnjim dešavanjima.
Воли се вратио у родни Монтреал у провинцији Квебек, као пише новинар Трисан Пелоукин, неповређен иако је тамо „неколико пута замало изгубио живот“. Међутим, више је према наводима новинара разочаран дешавањима тамо“.
„Имам среће што сам још увек жив, заиста је било близу“, рекао је на почетку своје исповести снајпериста Воли, бивши војник Краљевског 22. пука у интервјуу за Ла Прес у свом дому у ширем подручју Монтреала.
Његова последња мисија у региону Донбаса, у украјинској јединици која је имала регрутоване војнике, донекле је убрзала његов повратак.
Новинар описује Волидове речи да у рано јутро, када је управо заузео положај у близини рова изложеног ватри руских тенкова, два регрута су изашла из рова да попуше цигарету. „Рекао сам им да се тако не излажу, али нису ме слушали“, каже Вали.
Поред њих је тада експлодирала „веома прецизна” граната из руског тенка. Сцена коју је Воли описао је леди крв, пише новинар.
„Јако је експлодирало. Видео сам како гелери пролазе као ласери. Моје тело се напело. Нисам чуо ништа, одмах ме заболела глава. Било је стварно насилно. »
Вали је одмах схватио да нема шта да се уради за његова два брата Украјинаца, по оружју који су погођени.
„Мирише на смрт, тешко је то описати; то је језив мирис угљенисаног меса, сумпора и хемикалија. То је тако нељудски, тај мирис. »
Његова партнерка, која жели да остане анонимна, каже да ју је назвао усред ноћи око сат времена касније.
„Покушавао је да ми објасни да су била два смртна случаја. Он је рекао: ‘Мислим да сам урадио довољно, а? Да ли сам урадио довољно?“ Изгледа да је хтео да му кажем да се врати, каже она. Био је ужасно миран. »
На крају, породични живот је победио његову жељу да помогне Украјинцима, каже Вали.
„Срце ми се враћа на фронт. Још увек имам пламен. Волим театар операција. Али сам гурнуо своју срећу. Немам повреде. Мислим у себи: докле могу да бацим коцку? Не желим да изгубим оно што имам овде“, каже млади отац, који је сину пропустио први рођендан док је био на фронту.
Воли о страним добровољцима
Након што је провео два месеца у Украјини, Воли даје „прилично разочаравајућу” оцену распоређивања западних добровољаца, које је почело почетком марта, након позива украјинског председника Владимира Зеленског.
Број добровољаца који су се појавили – више од 20.000, према различитим проценама – био је толики да је украјинска влада морала хитно да оснује Међународну легију за територијалну одбрану Украјине 6. марта.
Али за већину добровољаца који су се појавили на граници, придруживање војној јединици представљало је проблем.
Зеленски је апеловао на све, али на терену су официри били потпуно беспомоћни. Нису знали шта да раде са нама.
„Многи борци добровољци очекују да ће то бити кључ у руке, али рат је супротно, то је страшно разочарење“, резимира Воли.
Са још једним пешадинцом из Квебека по надимку Сенка, снајпериста из Квебека се коначно придружио украјинској јединици која се борила у региону Кијева.
Према Волију, придруживање украјинској војној јединици представљало је проблем за већину западних добровољаца.
Али опет, проналажење оружја за борбу је била кафкијанска вежба. „Морао си да познајеш некога ко је познавао некога ко ти је рекао да ће ти у некој старој берберници дати АК-47. Морали сте да петљате са војничком опремом тако што ћете сакупљати комаде и муницију лево-десно, у многим случајевима са оружјем у мање-више добром стању“, каже он.
Чак и за оброке, често их обезбеђују цивили. Исто је и са бензином да се креће у возилу. Стално мораш да се организујеш, да познајеш некога ко некога познаје.
После неколико недеља на украјинској територији, неки од најискуснијих западних војника су на крају регрутовани од стране украјинске војне обавештајне управе и сада би учествовали у специјалним операцијама иза непријатељских линија. Други, мање искусни, „скачу са једног места на друго док чекају да их регрутује јединица која ће их одвести на фронт, каже Воли.
Већина је, међутим, одлучила да се врати кући, каже неколицина интервјуисаних за овај чланак. Многи стижу у Украјину испупчених груди, али одлазе са реповима међу ногама“, каже Вали.
Испалио два метка
На крају је и сам рекао да је испалио само два метка у прозоре „да би уплашио људе“ и да никада није дошао у домет непријатељске ватре.
„То је рат машина“, где „изузетно храбри“ украјински војници трпе веома тешке губитке од гранатирања, али „пропуштају много прилика“ да ослабе непријатеља јер им недостаје знање техничке војске, резимира он. „Да су Украјинци имали процедуре које смо имали у Авганистану да комуницирају са артиљеријом, могли бисмо да изазовемо покољ“, сматра он.
Али Воли не крије жељу да се тамо врати упркос свему.
„Никад се не зна када ће страни борци направити иницијативу на терену. То је као апарат за гашење пожара: бескорисно је док се ватра не ухвати. „, додаје он.
Норманска бригада у Украјини, поделе и свађе
Он и неколицина других бивших канадских војника су у почетку радије желели да се придруже Норманској бригади, приватној добровољачкој јединици базираној неколико месеци у Украјини, коју је предводио бивши војник из Квебека чији је име Хрулф.
Убрзо је дошло до раздора међу трупама и велики број бораца напустио је Норманску бригаду.
Троје људи који су тражили анонимност описали су Ла Прессу обећања о оружју и заштитној опреми коју је дао начелник Норманске бригаде, а која се никада нису остварила. Неки од добровољаца нашли су се на око 40 километара од руског фронта без икакве заштитне опреме.
„Да је дошло до руског продора, сви би били у опасности. Био је то неодговоран однос Бригаде“, каже један од њених бивших војника, који је тражио да се његово име скрива из безбедносних разлога.
Пљачка, гаранције и страх
Командант Норманске бригаде, потврђује да га је од почетка сукоба напустило шездесетак бораца. Неколико њих је хтело да потпише уговор који би им дао статус по Женевским конвенцијама, као и гаранције да ће у случају повреде бити лечени од стране украјинске државе. Хрулф тврди да су неки чак „планирали“ да му одузму пошиљку оружја од 500.000 долара које су испоручили Американци, како би створили сопствену борбену јединицу.
На провери код Украјинца
„Има момака који су журили да оду на фронт а да нису прошли ни најмању безбедносну проверу. Украјинци су нас тестирали и тек сада почињемо да добијамо више мисија. Постоји елемент поверења који треба да се изгради, и то је сасвим нормално“, каже Хрулф.
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 8, 2022
