Pročitaj mi članakPobegli su zgroženi brutalnošću, siromaštvom i represijom...
Човек представљен само као Хилми отишао је из Босне у Сирију надајући се да је калифат идеално верско окружење за које се треба борити, а вратио се 16 месеци касније потпуно разуверен и разочаран.
Он је за БИРН рекао да када је дошао на ратиште тамо није било струје, књига, интернета а често ни хране ни воде.
– Имао сам нешто уштеђевине коју сам брзо потрошио на храну, а затим сам добијао само 50 долара месечно. Моја жена је помагала тамошњим женама па би и она некад нешто зарадила, али сви смо били у константном страху да ли ћемо преживети и како да се уопште вратимо кући. Тамо нема живота, нема чак ни траве – почиње своју причу он.
Хилми има двојно држављанство, Босанско и Црногорско, и један је од 250 људи са наших простора који су се вратили кући након ратишта и побегли од Исламске државе. Иако су законом из 2015. проглашени терористима и законски гоњени, многи од њих сада помажу при лоцирању и враћању других војника кући.
Живот у калифату
Пошто је целог живота живео по строгим муслиманским правилима, када је чуо да је Исламска држава оформила калифат, желео је да оде тамо са породицом и живи по шеријатским законима. Дестинација му је била Алепо, где је већ иамо пријатеља из Црне Горе који га је убеђивао да у граду ништа не недостаје, да је рат далеко и да може остати код њега са породицом.
– Идеја ми је била да одем тамо и проверим стање, а затим продам све што имам и преселим се у Сирију са породицом. Међутим кад смо стигли тамо фебруара 2015. сазнао сам да ми је пријатељ погинуо у бици код Кобана и да је ИСИС прогласио ратно стање, па су нам одузели пасоше, али смо се уз помоћ људи са Балкана, којих тамо има много, сместили у кућу близу турске границе где смо били скоро годину дана – каже он.
Хилми открива да у Сирији има много људи са Балкана, углавном из Босне, Црне Горе и Србије. И док неки долазе због религијских уверења други су ту да би побегли од закона. Након што је пронашао кријумчара који га је за 1.500 долара пребацио у Турску, где је био у затвору две месеца, коначно се вартио у Босну, где је опет пак био ухапшен као терориста.
Плаћеници убијају за ИСИС
За разлику од Хилмија који је у Сирију отишао из религијских убеђења, има оних који отворено говоре да су на Блиски исток отишли због зараде.
– Ја сам муслиман и да се не лажемо сви смо свесни да Бог од нас никада не би тражио да убијамо. Ја сам тамо ишао због новца. Из истог разлога ратовао сам у бившој Југославији, учествовао у пљачкама и чак био и у затвору – прича Фисник, који је живео у Србији, Црној Гори, Турској и Немачкој, а који се 2014. придружио милитантном огранку Ал Нусра.
– Било нам је обећано око 2.000 долара месечно, као и шанса да успут зарадимо пљачкајући. Асадова армија је била лоше мотивисана због чега смо имали неке успехе око Алепа и постали познати. Онда су уследили масакри. Виђао сам како после битке одсецају људима главе и жене мртве силују. То је нешто што нисам виђао у рату у Југославији, али иако ми је испрва било мучно то да гледам, после сам се навикао – каже Фисник.
Убрзо су им рекли да се њихова јединица придружује Исламској држави, али њега то није занимало, све док је био добро плаћен.
– Нови плаћеници су дошли, неки чак и хришћани који су убијали због забаве и адреналина. Разне разлоге су налазили да би пљачкали, убијали, мучили, силовали и палили. Ја сам лично највише пара зарадио када сам превозио културне артифакте и уметничка дела до турске границе – каже он.
Када је његов командант нестао и дошао нови, од њега је тражено да почне да убија цивиле, што он није био спреман да уради, јер је на ратиште дошао искључиво због новца. Тада је преко својих веза нашао начин да се врати на Балкан где је и ухапшен.
Најсветлији пример је свакако Алберт Бериша, који се из Сирије вратио са жељом да оснује невладину организацију која би помагала људима са Балкана да се врате и да схвате да нема сврхе ратовати, као и да покуша да спречи што више људи да оду на ратишта на Блиском истоку.
– Ја нисам видео смисао у друштвеном систему на Косову нити било какву мисију, па сам отишао 2013. у Сирију да се борим против режима Башара Ал Асада, али никада нисам учествовао у биткама. Свако од нас је имао своје разлоге – каже он.
Када се вратио на Косово ухапшен је и испитиван, али је о концу свега успео да оснује своју организацију „ИНСТИД“ која се сада на Косову бори против екстремизма и одласка људи на страна ратишта.
– Најтежа ми је била дискриминација и предрасуде са којима сам се суочавао када сам се вратио. Свако може да направи грешку, али ја на крају нисам знао уопште где више припадам. Схватио сам да су већина тих људи заправо жртве пропаганде или својих убеђена и одлучио сам да направим организацију која би им помогла да опет постану део друштва и корисни за ово друштво на било који начин – закључује он.
