„Убрзо, веома скоро, крв ће тећи потоцима”, поручује се на руском језику на јуче објављеном видео-снимку у којем је Исламска држава (ИД) запретила Русији да ће ускоро извести напад на њеном тлу.

На нападе против Русије ИД позива још одраније, откако је Москва почела војну интервенцију у Сирији, у којој је та џихадистичка организација, као и у суседном Ираку, запосела велики део територије. Западни обавештајци верују да је египатски огранак ИД, такозвани Синајски вилајет, већ успео да се освети Русији за њену акцију постављајући бомбу у руски авион у којем су, када је пао после полетања из летовалишта Шарм ел Шеик, страдале 224 особе.

Кремљ још није прихватио такво објашњење те трагедије, највеће у руском ваздухопловству, него чека, како кажу његови представници, резултате званичне истраге.

Али, терористичка претња је одјекнула руском јавношћу. Јер, Русима свакако нису из главе ишчилели ужасни призори из позоришта у Москви и школе у Беслану и са других попришта терористичких напада исламиста на њиховом тлу од пре петнаестак година, у којима су страдале стотине људи.

У то време Владимир Путин је био на почетку своје владавине. Ликвидација терориста у Москви и Беслану – без обзира на огроман број талаца страдалих у акцијама безбедносних снага – помогла је његов успон ка већој моћи, као и оно што је уследило у име борбе против тероризма: стезање медија, сужавање индивидуалних права и ширење овлашћења обавештајаца, како су му приговарали медији са Запада. Но, ни те земље нису поступиле другачије након 11. септембра.

У маниру сличном теоријама завере према којима је Џорџ Буш одговоран за рушење кула „близнакиња” у Њујорку, чак су и неки угледни амерички медији тада спекулисали да је руска безбедносна служба организовала неке од тих напада како би Путин добио изговор за рат у Чеченији и јачање личне моћи. Сада се западни медији питају да ли ће пад руског авиона, приписан бомби ИД, бити Путину повод да се постепено повуче из Сирије или да се свом снагом обруши на Асадове противнике, па и на „калифат” Абуа Бакра ел Багдадија, по чијим положајима су руски пројектили досад падали много мање него по осталим сиријским побуњеницима.

За сада, руски авиони и даље подржавају офанзиву копнених снага сиријског председника и његових савезника из либанске милиције Хезболах – према непотврђеним наводима, ту су и иранске трупе. Најжешће борбе јуче су водили у стратешки важној области Алепо, где су пре три дана успели да се пробију у војну базу коју је ИД две године држала под опсадом. У том крају земље Асад је јуче уз помоћ Руса заузео и град Ел Хадер, протерујући из њега побуњенике који нису повезани с „калифатом”.

На већем делу фронта на којем дејствују руски авиони, међутим, без обзира на почетно напредовање одмах након почетка њихових ваздушних удара, Асад није начинио велики пробој а понегде је био присиљен и на повлачење. Руска интервенција није „преломила” ситуацију, па ће се Москва, нарочито након претеће поруке ИД, наћи пред питањем да ли да се, попут Америке, која такође не успева да подршком својим фаворитима у Сирији разреши тај конфликт, још дубље упусти у блискоисточне ратове, уз ризик да џихадисти остваре јучерашњу претњу.

Њеној озбиљности доприноси то што ИД већ у својим редовима има, како је недавно упозорио Путин, од пет до седам хиљада бораца из бивших совјетских република.

Извор: Политика

Ознаке: Исламисти, Русија