Pročitaj mi članakIran vaga opcije nakon napada SAD na 85 ciljeva vezanih za proiranske snage u Iraku i Siriji, koji je bio odgovor na udar dronom na američku bazu u Jordanu kada su stradala trojica vojnika.
Иранске власти тврде да међу погинулима има 16 цивила, а да је 25 људи повређено у нападима.
Иран је поновио да не жели рат са САД, али је рекао и да ће чврсто одговорити на било какав напад на своју територију или против његових интереса на Блиском истоку.
„Нећемо изазивати никакав рат. Али ако нека земља, агресор или силеџија жели да нас малтретира, оштро ћемо одговорити“, рекао је ирански председник Ебрахим Раиси.
Коментар председника Раисија уследио је након вести да САД планирају низ напада на иранске мете у Сирији и Ираку – што је одговор Вашингтона на недељни напад дроном на малу војну базу у Јордану познату као Кула 22, близу сиријске границе.
Три америчка војника су погинула, а више од 30 их је рањено.
То је први пут да су амерички војници погинули од непријатељске ватре у широј регионалној нестабилности коју је покренуо напад Хамаса на Израел од 7. октобра, након чега је израелска војска одговорила покренувши масивну војну кампању у Гази.
Амерички председник Џо Бајден изјавио је да су за напад одговорне паравојне формације које подржава Иран, а у четвртак је његов министар одбране Лојд Остин додао да је дрон коришћен у нападу иранског порекла.
Он је такође рекао да су паравојне формације које подржава Иран у региону напале америчке базе чак 160 пута од 7. октобра, мада је додао да је већина тих напада била неефикасна.
Иран је упорно негирао да врши те нападе преко посредника и рекао да паравојске не добијају наређења од Техерана.
Детаљи о томе како САД намеравају да одговора на смрт тројице својих војника нису познати.
Министар Остин је рекао да ће амерички напади бити вишеструки и да би могли да потрају неколико дана, нападајући иранске интересе и про-иранску паравојску у Ираку и Сирији.
Амерички званичници наводно разматрају временске услове, будући да више воле да извршавају нападе по ведром небу да би смањили ризик од погађања цивила.
Али они би највише волели да избегну било шта што би распламсало рат у региону.
Америчка влада се налази под притиском републиканаца да нападне Иран директно – ови тврде да само чврст одговор Ирану може да спречи будуће нападе на америчке интересе.
Али, Бајденова администрације је одлучила да избегне нападање мета на иранској територији и то се доживљава као порука Техерану да САД не желе да се ствари отргну контроли.
Не зна се како се Иран припрема за нападе, али постоје извештаји о томе да је већ опозвао бројно кључно војно особље из читавог региона.
Било је случајева у прошлости када су Иран и САД обавештавали једни друге пред нападе како би избегли жртве.
Али командант иранске моћне Револуционарне гарде Хусеин Салами недавно је упозорио Америку: „Ставили сте нас на пробу на бојишту и ми смо ставили вас. Ниједна претња неће проћи без одговора… Иако не желимо рат, такође се не бојимо рата нити бежимо од њега.“
Изгледа, међутим да се Иран заиста труди да спусти температуру на друге начине.
Командант Кудс снага, које су део иранске Револуционарне гарде, био је у посети Багдаду последњих дана.
Генерал Есмаил Кани је позвао тамошње паравојске да смање нападе на америчке снаге, а једна од главних група га је послушала.
Катаиб Хезболах, за који се сумња да је учествовао у недељном нападу на америчку базу, саопштио је да је прекинуо нападе на америчке снаге на захтев Ирана.
Али постоје друге групе које су нагласиле да ће наставити са нападима, чији је циљ да отерају америчке снаге из региона.
Њихове изјаве показују да Иран можда не контролише у потпуности ове групе упркос томе што их финансира и наоружава.
А чини се да све ово није променило америчке прорачуне.
„Ми увек слушамо шта људи говоре, али пратимо и шта раде“, изјавио је министар одбране Остин.
Иран заиста делује као да жели да избегне да буде увучен у шири регионални рат, али у зависности од тога како се ствари буду даље одвијале можда ће му бити тешко да се држи подаље од било какве ескалације.
О иранској реакцији на крају увек одлучује тврдокорни Врховни вођа ајатолах Али Хамнеј, који осмишљава и води иранску политику на Блиском истоку преко Револуционарне гарде.
Он је до сада ћутао по овом питању.
Он врло добро зна да Иран не може да се мери са САД.
Али такође зна да његова Револуционарна гарда може да изазове много проблема у региону.
Ирак уручио протестну ноту САД, посланици траже да обуставе извоз нафте у Јорданhttps://t.co/eVVw16QtBw
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 3, 2024
