Иран одржава велике 6–дневне војне вежбе, представи ће нова наоружања: „Вежбе су заправо порука мира и пријатељства„.

Ирански званичници потврдили су како је Иран започео велике војне вежбе које ће да трају укупно 6 дана. У вежбама ће да учествују све гране иранске војске. За време одржавања војних вежби тестирати ће се и нова наоружања.

Војне вежбе које су започеле данас одржава ће се на укупно 2.200.000 квадратних километара. Иранска морнарица ће с ратним бродовима и подморницама вежбати на простору од Хормушког теснаца до Оманског мора на југоистоку земље.

Из иранске војске истичу како планирају за време вежби представе нове ракетне системе који би требали да постану саставни део иранске одбране. Подсетимо и како су из Ирана поручили још у септембру како ће ускоро представити нови радарски систем који би требао имати могућност праћења и знатно мањих објеката, укључујући и шпијунске дроне мањих димензија.

Недељу дана пре почетка актуелних војни вежби, шеф иранске морнарице позвао је све стране силе да, за време трајања вежби, напусте зону у близини које ће се одржавати вежбе истичући притом да Иран „не представља претњу страним силама на простору Перзијског заљева„.

Шеф главног штаба иранске војске, генерал Абдолрахим Мусави, истиче како војне вежбе заправо шаљу поруку „пријатељства и мира“ суседима у региону због чињенице да исте наглашавају иранске одбрамбене потенцијале као и иранску војну доктрину која се своди на одбрану сопствене земље.

Последње велике војне вежбе одржале су се у Ирану у мају 2013.

Постоје поједине информације да Иран учествује војним авионима у борби против ИДИЛ–а на територији Ирака, но те тврдње никада нису потврђене, а власти у Техерану одбацују спекулације. Но, разумљиво је да је Иран забринут због ситуације у суседном Ираку где су ИДИЛ терористи заузели знатан део територије, укључујући и на неким местима недалеко од иранске границе.

Ракетни изазов Ирана

Министар одбране Ирана генерал Хусеин Дехган је изјавио да је његова земља избила на четврто место на свету по производњи ракета. Какво је стање и какве су перспективе иранске производње ракета? Шта се крије иза ових изјава?

У војној политици Ирана главну компоненту чини јачање војног потенцијала. И у овом питању су Иранци постигли значајан успех. Приоритет су постали ракетни програми који данас имају већи значај у поређењу с другим правцима. Ракетне јединице и све што је с њима повезано потчињавају се директно врховном главном команданту, односно – врховном лидеру ИРИ.

Захваљујући томе руководство ИРИ је успело да створи у земљи војно-научну инфраструктуру за производњу ракета. По откривеним подацима у Ирану ради седам основних центара за израду и производњу ракетне технике и око 20 помоћних експериментално-конструкторских предузећа.

До данас су створене, производе се и налазе се у борбеном дежурству тактичке и оперативно-тактичке ракете различитих назива и модификација с дометом од 80 до 750 км. Ове ракете се не могу користити као носачи нуклеарног оружја, али могу да погађају морске циљеве у зони Персијског и Оманског залива.

Међутим, главни правац у иранској производњи ракета данас представљају научно-истраживачки и експериментално-конструкторски радови из програма „Шахаб“. По овом програму Иран је направио балистичке ракете средњег домета (БРСД) „Шахаб-3“ које могу да погоде циљ на удаљености до 2000 км и да носе бојеву главу тешку једну тону. Овакве карактеристике омогућавају наношење удара по територији Израела, као и по америчким војним базама које се налазе у Саудовској Арабији, Ираку, Авганистану и Кувајту.

Сматра се да су иранске ракете направљене на бази руских, кинеских и севернокорејских технологија.

То је разумљиво, јер ИРИ нема ни научно-истраживачку традицију, ни вишевековно искуство, што је једноставно неопходно за стварање темеља високих технологија. А управо на основу њих се могу направити изузетно сложени облици најновијег наоружања и борбене технике, који се могу упоредити с руским, америчким или западноевропским. Политиколог Игор Коротченко сматра:

“Иранска одбрамбена индустрија прилично доследно реализује неколико великих амбициозних војних програма везаних за израду и производњу савремених система наоружања. Разуме се, у поређењу са западним аналозима ирански системи заостају по низу тактичко-техничких карактерситика и прецизности“.

Шта се онда крије иза изјаве генерала Дехгана о томе да је Иран заузео четврто место на свету у области производње ракета после САД, Русије и Кине? Највероватније, пропагандни циљеви. За интерну употребу – да се покаже да земља, без обзира на покушаје непријатеља, иде од победе ка победи у најсложенијим областима високе технологије, чак и у условима економске блокаде. За спољашњу – да се САД и други учесници у нуклеарним преговорима подсете на то да Иран, поседујући ракетне капацитете који се могу упоредити с америчким, руским или кинеским, ни под којим условима на овим преговорима неће (као што би Американци желели) разматрати своје ракетне могућности. «Равноправни смо,» – звучи у речима генерала.

Наравно, то је преувеличавање. Али Американци треба да признају да је потенцијал производње ракета у Ирану висок. Тренутно су могућности ракетне војске ИРИ ограничене обичним бојевим пуњењима. Међутим, да се у Ирану у блиској будућности два програма – ракетни и нуклеарни, не би слила у један, потребни су компромиси у завршној фази преговора о нуклеарном проблему ИРИ. Генерал својом изјавом алудира: САД треба да буду спремније на компромисе.

(Advance, Глас Русије)

Oznake: vojne vežbe, Iran, iranska vojska, Srednja Azija