Pročitaj mi članak
Ситуација по власти у Багдаду у овом тренутку свакако не изгледа најбоље, но није изгледа ни по Дамаск када су 2012. милитанти били на корак до освајања главног града – муњевити напредак ИСИЛ могао би се брзо сломити када се стекну конкретни политички и војни услови, а такав исход могао би имати огромне геополитичке последице за регију.
Управо на том трагу је и коментар ирачког амбасадора у САД-у, Лукмана Фаилyа, који је америчким властима јасно поручио што могу очекивати уколико још дуго наставе са овом изузетно опасном политиком толерирања ИСИЛ-а. Конкретно, Фаилy је нагласио, преноси ЛА Тајмс, како ће се Ирак „окренути Ирану, Русији и Сирији“ за војну помоћ и оружје уколико Обамина администрација не доставе што је нужно за борбу против терористичког ИСИЛ-а.
„Време није на нашој страни, одуговлачење само помаже терористима“, рекао је.
Јако је чудан став Вашингтона према овој ситуацији – амерички председник Обама је у свом првом коментару након експлозије ИСИЛ-ове офензиве сугерисао како би амерички ваздушни напади могли кренути већ кроз неколико дана. Од тог говора (види: Анализа: Обамин говор о ситуацији у Ираку – сугерисао како амерички ваздушни напади крећу већ кроз неколико дана) је прошло већ 20 дана те сада ситуација изгледа поприлично другачије – изгледа као да се САД уопште не планира уплитати упркос чињеници да би на темељу заједничких одбрамбених уговора с Багдадом то морао учинити.
Стиће се дојам као да је нешто „закочило“ Обамину администрацију у покретању ваздушних напада на ИСИЛ, а није тешко погодити ни од куда стижу те кочнице. Уз регионалне лидере, америчке савезнике, који несумњиво суделују у финансирању и стварању ИСИЛ-а, ту је и америчка шизофрена спољна политика која се сада боји да би слабљење ИСИЛ-а било јачање Асада, што је точно, али та опсесија рушењем власти у Дамаску (што је САД очито шватио као највећи изазов властите „изузетности“) могла би у коначници Вашингтон коштати јако скупо. Ако се Ирак обрани без америчке помоћи, то је крај америчких снова о претварању Ирака у своју блискоисточну колонију.
Ирак је од САД-а купио оружја у износу од 10 милијарди УСД, али ловци Ф-16 и Апачи хеликоптери никако да стигну. Из САД-а тврде како према ранијем плану ова испорука стиже на јесен. Не шваћају ли у САД-у да Багдаду ово оружје треба одмах, по могућности већ до краја овог недеље, а не на јесен (!). Приче о томе како је немогуће испоруку обавити раније падају у воду ових дана – Русија и Бјелорусија доставиле су Ираку ловце у готово 48 сати, а ускоро ће доставити и још.
Чињеница да ирачки амбасадор у Вашингтону поручује како ће купити оружје од Ирана је изнимно важан развој догађаја – немојмо заборавити да је свака куповинаоружја од Техерана забрањена због УН санкција. Другим ријечима, Багдад је спреман посве се „отети контроли“, што је разумљиво, било би сулудо очекивати да ће скрштених руку чекати терористе да уходају у Багдад.
Што нам ово говори? Говори нам да ће Ирак ускоро постати не само битка на терену, између ИСИЛ-а и ирачких снага сигурности, већ и арена великог геополитичког сукоба. Данас на Западу причају како је Ирак „готов“, „пред распадом“, итд. Да ли је заиста? Исти ти лоши аналитичари тврдили су прије две године како је Сирија готова, како ће се формирати „Алавитска држава“ уз град Латакију те како ће Асад тамо ускоро побећи. То се догађа када анализе не праве аналитичари, већ окорели идеолози.
Слично је и сада када је ријеч о Ираку – почело је „навијање“ за распад Ирака, ИСИЛ-ов „калифат“ у којем се одрубљују главе хрошћанима, шитима и другим „јеретицима“ није нешто нарочито на удару медија, више и жешће су се згражали над тзв. „бомбама-бачвама“ над Алепом.
Багдад не блефира – 12 руских ловаца је у недјељу стигло. Багдад је већ у интензивном контакту с Дамаском и сурађује се у нападима на ИСИЛ (види: Малики признао да је нападе на западу извела Сирија: „Поздрављамо то, заједно се боримо“). Ирачке власти спремне су потпуно окренути своју лојалност. САД има још јако мало времена, или ће већ овог недеље ударити на ИСИЛ или се могу након пораза у Сирији почети припремати на још већи пораз у Ираку.
Ф. Вуковић
(Advance.hr)
