Pročitaj mi članakPrema pisanju lista „The Telegraph“, jedna simpatična Nemica (nije emigrantkinja) starosti 25 godina, ostala je bez posla programera, te se javila na berzu rada. Pored škole za programere imala je i kvalifikacije šankerke i menadžera sale u restoranu i bila je spremna da radi i u kakvom kafiću ili baru, čak i u noćnoj smeni.
После тога, гледала је конкурсе и чекала позив од Бироа за незапослене, али није дочекала. После годину дана послала је електронско писмо Бироу са упитом да ли има шансе да добије какав посао, а да би убразала комуникацију навела је и број свог мобилног телефона.
Но, када јој је телефон зазвонио, девојка се обрадовала и јавила надајући се позиву какве фирме за посао, али остале је у шоку, јер је понуда гласила да „ради на подручју сексуалних услуга“. Народски речено Биро за запошљавање нудио јој је да ради као проститутка.
Девојка је разговор прекинула. Међутим, у следећем разговору из Бироа за незапослене су јој рекли да је сада шанса да добије посао умањена за 50 одсто, јер је одбила први посао.
Девојка је потом тужила Биро за запошљавање, али суд је одбио исту уз образложење да нема ваљаног повода за судски спор, јер Биро није нарушио ни један закон, напротив деловао је у складу са њим.
Суштина је у томе да је Немачка 2002. године легализовала проституцију, уневши је у званични регистар занимања, што је, са правног аспекта, значило да Биро за запошљавање нуди ове послове незапосленима као што нуди и сваки други: медицинске сестре, програмера, банкара….
И то је данашња Европа!
