Прочитај ми чланакКако пише загребачки „Глобус” Хрватску очекује војни препород; по овом недељнику наш западни комшија је на дором путу да постане најмоћније регионална војна сила.
Како Глобус наводи у свом чланку, колег потписује Јан Ивањек, увођењем извидничко-борбених хеликоптера OH-58D(r) Kiowa Warriorа службу Хрватског ратног ваздухоплоства остварен је големи технолошки искорак, пошто наводно нити једна земља у њиховом суседству не располаже ни приближно толико софистицираним извидничко-борбеним хеликоптерима.
Глобус даље посећа да први озбиљни кораци у модернизацији хрватске војске су подузети још 2015. када су набављене самовозне хаубице и покренут је поступак набавке OH-58D(r) Kiowa Warriorа, а појачан 2017. је актуални министар обране Дамир Крстичевић одлучио да Хрватска мора да набави вишенаменске борбене авионе.
Министар Крстичевић у вези тога и рекао:
„Поносан сам што је ова Влада на челу с Aндрејом Пленковићем повећала војни буџет након шест година пада. Управо је подршка премијера Пленковића била кључна у доношењу одлуке да набављамо нову ескадрилу вишенаменских борбених авиона. Вратили смо и фокус на човека, враћамо хрватском војнику достојанство и војску у наше градове. Сигурносна парадигма се промијенила и радимо на увезивању свих дијелова сустава у цјелину како бисмо могли одговорити на нове угрозе и ризике. Започели смо и процес транзиције и помлађивања Оружаних снага новим заповједним кадром, школованим у иноземству и с искуством из Домовинског рата. Потичем филозофију здравог натецања и желим да будемо бржи, бољи и спремнији одговорити на изазове пред нама. Као што ми је амерички министар обране Џејмс Матис је рекао: ‘Хрватска је мала земља која се бори изнад своје категорије.’ Промене које проводимо осигурат ће бољу будућност и напредак те нове способности неопходне за одговор на изазове који долазе”, закључује министар.
Глобус још наводи да је програм ОХ-58Д, укупне вриједности 205 милиона куна, (око 30 милиона евра) најактуалнији је доказ да је Хрватска већ дубоко загазила у смеру озбиљне ревитализације своје војске. а да је улазак OH-58D(r) Kiowa Warriorа у службу и кључна степеница на путу према набавци борбених хеликоптера попут AХ-64 Aпацч.
Такође, овај лиост наводи да хрватска војска је купила и самовозне хаубицеПзХ 2000, које су како се наводи у чланку, вероватно међу најбољима на свијету.
„Као и хеликоптери, хаубице ПзХ 2000, којих ће 12 бити у оперативној употреби, прије неколико недеља су имале су своје прво гађање, а пројект њихове набавке је коштао око 440 милијуна куна, у што је ушла и модернизација и прилагођавање захтевима те потреби за умрежавањем с осталим снагама: овај систем представља изузетан напредак у способностима пружања прецизне ватрене подршке, а с дометом од 60 км остаје далеко изван досега застарелих система којима располажу потенцијални противници”, пише Глобус.
На крају Јан Ивањек у Глобусу и прецизира да коначно креће и опремање борбених возила Патриа AМВ даљински управљаном ватреном станицом израелског Елбита; те да сада ће само осам борбених возила добити куполу УТ30Мк2 наоружану 30мм топом Мк44 Бушмастер II и противоклопним системом Спајк. Тако ће за 94 милиона куна AМВ-ови постати борбена возила пешадије, а не само оклопни таксији.
„Кључне способности развиће се и планираном набавком ескадриле беспилотних летелица, иако о томе коначна одлука још није донесена, а не зна се ни које летелице би се набављале. Нужна набавка барем 12 летелица средњег до великог домета и пратеће опреме и подршке могла би коштати и неколико стотина милиона куна”, истиче Глобус.
Најамбициознији, али и најважнији пројект остаје набава вишенаменских борбених авиона. У војном прорачуну за идућу годину већ је одвојено 350 милијуна куна за прву рату финанцирања те набаве. Према министру Крстичевићу, у 2018. изводит ће се прилагодба инфраструктуре за прихват нових авиона. Док се не објаве понуде, неће се са сигурношћу знати колико ће цијели програм коштати, но искуства других земаља упућују да ће бити ријеч о укупној цифри између 500 и 800 милијуна еура за 12 авиона. К томе треба рећи да би свакако било нужно, након испоруке и увођења у службу 12 нових ловаца, приступити и докупу још барем њих шест.
Једина два озбиљна кандидата су шведски Грипен и амерички Ф-16 из три могућа извора: СAД-а, Грчке и Израела. У суштини, обје су опције одличне. Све донедавно, када је опстанак ловачке компоненте висио у зраку, те се у најбољем случају могло надати набави авиона за оперативно готово смијешни аир полицинг, Грипен је несумњиво био најпримамљивија опција. Једноставан, с ниским оперативним трошковима те малим инфраструктурним и логистичким захтевима пружио би најекономичнију платформу, унаточ високој набавној цијени.
Ф-16
„Од три варијанте Ф-16 које се разматрају за набавку ради модернизације Хрватског ратног ваздухоплоства, најмоћнија и најнапреднија је израелска F-16C/D Barak/Brakeet. Већина електронике је израелске производне, као и радар, палета оружја те посебно напредни системи за електронско ратовање и противрадарску борбу, део којих је смештен у проширеној “грби” на леђима двоседа. Максимална тежина полијетања је повећана за чак 2,5 тона у односу на стандардне Ф-16, на 21.770 кг, што је готово осам тона више од Грипена Ц. Нитко на свијету нема сву опрему којом располаже ова иначица, а с обзиром на то да Израел има једну од најсофистициранијих војних индустрија, не треба двојити да су Ф-16 Барак међу најнапреднијим борбеним авионима уопће.
Трећа опција, тренажно борбени ФA-50, нема што тражити у конкурсу за вишенаменски борбени авион. Но у идућем деценијама, након што нови ловци буду уведени у службу и финансијске прилике то допусте, ФA-50 би се могао размотрити као напредни тренажер за ловачку обуку и секундарни задатак ваздушне потпоре, за што је иницијално и развијан. У тој улози био би то одличан авион.
У делу јавности постоје и неке недоумице зашто се уопште купују борбени авиони, посебно након сумњивих пожара у Далмацији, када су се појавиле тезе да би било боље купити још канадера. То произлази из незнања аутора који улазе у тематику коју не разумију. Хрватска има једну од највећих противпожарних флота на медитеранском простору, а без обзира на број авиона, ноћу и по бури пожар се не може гасити из зрака. Пожари су одговорност и Хрватских шума, које би морале зими крчити и одржавати путове, што евидентно не чине, па терет санирања њихове небриге пада на војску и војни прорачун. Друга ствар је чињеница да се Цанадаир ЦЛ-415 више не производи. Дакле, нема се гђе купити”, закључује Ивањек на крају чланка за загребачки Глобус.
БОНУС ВИДЕО
Гости емисије „Дебата” били су пуковник авијације у пензији Милорад Ђошић и др Драган Петровић. У емисије говорило о томе да ли ће српска вјска добити руске мигове 29 или америчке Ф-16 (00:00:30); и о НАТО војној вежби, која је одржана у Бугарској, на којој је учествовала и српска војска (00:05:00). Послушајте:
Ако вам се свиђају емисије, лајкујте и Фејсбук страницу – ФЕЈСБУК – ЦЕНТАР
и претплатите се на Јутјуб канал: ЦЕНТАР – ЈУТЈУБ или нас можете контактирати на 064 24 24 123.
