"Slanjem 300 vrhunskih vojnika u Litvaniju i Poljsku Hrvatska će učvrstiti svoj položaj u NATO, ali predsednica će morati da objasni Putinu u Moskvi da taj angažman nije usmeren protiv Rusije", piše hrvatski "Jutarnji list".
Хрватска опозиција тражила је образложење владиног предлога о слању 300 војника у склопу НAТО операција, међу којима је и вежба на руској граници, као и одговор хоће ли то утицати на хрватско-руске односе који су лоши.
Према писању хрватској „Јутарњег листа“, замерка је и што Сабор није био довољно информисан и што није учествовао у изради тог предлога, а засметало им је и што ће Хрватска да пошаље готово исти број војника колико и велике земље попут Немачке (450), Канаде (450), Француске (450) и Шпаније (450). Италија ће послати 160 војника, Румунија 120, Белгија 100, суседна Словенија 80.
– Ми смо по томе војна велесила – закључио је професор права Роберт Подолњак, и додао да многе земље попут Португала, Мађарске, Чешке, Данске, Бугарске, Грчке и Турске неће ни учествовати у овим НAТО операцијама.
По први пут неодлучни о НAТО акцијама
Ово је први пут откако је Хрватска чланица НAТО савеза да се у њеној јавности отвара питање о томе да ли треба учествовати у некој операцији, у које су њени војници годинама уназад ишли по целом свету.
„Власт и опозиција расправљају о томе колико војника да пошаљемо, али нико не прича о томе да ли треба уопште да учествујемо“ пише аутор Јурица Корблер за „Јутарњи лист“.
Ове вежбе одвијају се у јеку све оштријих речи које размењују Москва и Вашингтон. Како пише аутор, ако је судити по говору председника СAД Доналда Трампа у Варшави, као и његовог заменика Мајка Пенса у Подгорици, јасно је да америчка администрација неће скрштених руку да посматра шта се догађа на југоистоку Европе, али ни у источној и средњој Европи.
Хрватска као „добра чланица НAТО пакта“ не сме да занемари ни своје интересе, који су пре свега очување мира у овом делу Европе, али и у целој Европи. Ова вежба свакако ће учвртити Хрватски положај у НAТО-у, а то може да буде и опасност по хрватску сигурност, оцењује лист.
Лоши односи са Москвом
„Хрватска је напокон схватила да треба да поправи односе са Русијом, а ускоро и Колинда Грабар-Китаровић иде у посету Москви. Биће то прилика да хрватска страна каже да њен ангажман у ЕУ и НAТО нипошто није усмерен против Русије. Хрватској би много више одговарало да престану тензије између Aмерике и Русије, да се укину санкције Москви и да хрватски привредници буду присутнији на руском тржишту. Хрватској не би одговарало ни да се заоштре односи између Aмерике и ЕУ, јер би у том случају била у врло незгодној ситуацији“ пише „Јутарњи лист“.
Са друге стране, Хрватској је важно да учествује у оваквим вежбама јер готово сво оружје које набавља долази са Запада, што ће вероватно бити тренд и у будућности.
Хрватска годинама није имала контакте са Русијом. Политички односи су били крајње занемарени и запуштени због чега је коначни губитник ипак била Хрватска.
Одлазак војника у Литванију и Пољску деликатна је војна мисија и велико спољнополитичко питање.
„Одлуком да следи НAТО интересе јасно се сврстала и на спољнополитичком плану“ пише хрватски лист.