Прочитај ми чланак
Приказивање филма „Невиност муслимана“, који је ових дана био повод за демонстрације муслимана широм света које су одноле и људске животе, није прво вређање муслимана и пророка Мухамеда које кроз историју досеже до раног средњег века.
Још пре тачно 13 векова, након што се ислам проширио на европски континент 711. године, дешавале су се провокације са цртањем, сликањем и гравирањем имагинарног лика посланика Мухаммеда, као што чине уметници са ликом Исуса и његове мајке Марије.
У најпознатијим делима националних књижевности у западним земљама, пророк Мухамед се често назива „Махомет“, што би на старофранцуском језику значило „дивљи човек.
Напомиње се да је још у првом средњовековном преводу исламске свете књиге Куран на латински језик, средином 12. века, који се и данас чува у библиотеци у Паризу, на насловној страни цртеж „Махомета“ приказаног у људско-животињском лику.
Бокачо га је насликао „дивљег“, са голубом на рамену, чиме је, како се наводи, поручио да је он „лажни пророк“, а та слика се такође чува у Француској националној библиотеци.
Слични цртежи и дела разлитих уметника могу се наћи у Музеју лепих уметности у Сан Франциску, њујоршкој Јавној библиотеци, у Цркви мајке Марије у Дендермондеу у Белгији и у Националној галерији Викториа у Аустралији. Најпознатији портрет “Махомета” дао је велики европски песник Данте Алгиери у свом ‘Инферну” где је он насликан распорених прса и у, како се наводи, огавном стању. Такав “Махомет” био је мотив бројним европским сликарима – Густаву Дореу, Ботичелију и Салвадору Далију.
У јавности су остале познате карикатуре с ликом Мухамеда у данском магазину “Јиланд постен” (Јyлландс-Постен), који је објавио 12 увредљивих карикатура Алаховог посланика 2005. године, што је тада, такође, био повод за протесте широм света са смртним исходима.
Подсећа се да су тај лист, као и аутор карикатура Курт Вестергард протеклих година неколико пута били мета напада. Карикатуре су објавили водећи листови широм Западне Европе, а најувредљивијом се сматра она на којој је Мухамед са бомбом на турбану.
Случај романа „Сатански стихови“ Салмана Руждија изазвао је снажан талас демонстрација у муслиманском свету. На Руждија је бачена фатва са поруком смакнућа, па се он, ево, већ четири деценије скрива у Великој Британији.
Броји се и филм „Фитна“, холандског ултра-десничара и парламентарца Герта Вилдера који у својим уводним кадровима приказује примерак Курана, а потом и напад на САД 11. септембра 2001.
У марту 2011. године, пастор из Флориде (САД) Терри Џонс организовао је спаљивање Курана, што је изазвало насиље у Авганисту у којем је погинуло 12 особа, а потом се проширило и на читав свет. То, међутим, пастора није спречило да још једном спали свету муслиманску књигу.
Такође, у 201. епизоди популарне америчке сатиричне анимиране серије “Саут парк”, један од ликова је и пророк Мухаммед, а аутори те серије Мет Стон и Тери Паркер били су на удару критика у муслиманском свету.
Додаје се и да је холандски продуцент Тео Ван Гог направио кратки филм „Субмишион“ (Покорност), који је увредио муслимане због ауторовог подругљивог приказа жена у исламу. Епилог се догодио у новембру 2004. године када је холандски тинејџер мароканског порекла убио продуцента Ван Гога.
У један од случајева, који Анадолија не помиње, могао би се уврстити и протест муслимана у Србији због објављивања књиге „Мач Медине“ америчке ауторке Шери Џонс. Након што је чувена америчка издавачка кућа Рендом хаус, 2008. године одбила да је објави због страха од одмазде радикалних муслимана, књига је своју светску премијеру доживела у Србији.
Власник издавачке куће „Беобук“ Александар Јасић нашао се на удару Исламске заједнице у Србији и муфтије Муамера Зукорлића који је тражио да се књига повуче из продавница.
Књига је, иначе, прича о најмлалђој и највољенијој пророковј жени Ајши.
Редакција Правде се у потпуности ограђује од садржаја филма и преноси га информативно. Такође се у потпуности ограђујемо од коментара испод филма с обзиром на то да је видео запис у изворном облику пренесен са Јутјуба.
( Правда )
