• Početna
  • SVET
  • Hoće li Islamska država okrenuti Evropu protiv izbeglica
Pročitaj mi članak

Hoće li Islamska država okrenuti Evropu protiv izbeglica

0
© AFP 2015/ PIERRE CONSTANT

© AFP 2015/ PIERRE CONSTANT

Сиријски пасош пронађен поред бомбаша самоубице у Паризу нагнао је Европљане да поверују да терористи Исламске државе (ИД) улазе у Европу са избеглицама и мигрантима.

То је одмах довело до појачаних безбедносних мера и увођења граничних контрола у „Шенгену”, али и упозорења да је пронађена путна исправа можда само масло исламиста који желе да посеју мржњу између европских хришћана и пристиглих муслимана.

То је још један аспекат трагедије започете у петак увече када је ИД извео стравичне терористичке напада у француској престоници. Према последњим подацима тамошњих медија, број погинулих попео се на 129, а повређених на 350. Засад се зна да су три групе организовале ударе на шест локација. Седморица су активирала експлозиве око појаса, док се за осмог верује да је још на слободи. Идентификован је само Омар Исмаил Мостефе, француски држављанин, рођен и одрастао на 25 километара од Париза. Његова породица је приведена на саслушање. У једном од аутомобила нападача пронађени су „калашњикови”. Једно возило је било са белгијским таблицама и Брисел тврди да су двојица виновника сигурно били француски грађани који су живели у Белгији. Тамошња полиција је ухапсила неколико особа због умешаности у масакр у Паризу, а испало је да је један од ухапшених јутро после напада заустављен на граници између Француске и Белгије, али да је без проблема наставио пут.

Верује се да је у групи био и Сиријац с пасошем на име Ахмед Алмухамед који је у Србију ушао 7. октобра у Миратовцу и који је регистрован у Прешеву. И Грчка је потврдила да је то лице прешло преко њене територије. И грчке и српске власти тврде да је немогуће утврдити ко је међу стотинама хиљада људи на балканској рути терориста. Регистровање је формалност, не утврђивање стварног идентитета и прошлости приспелих. Због тога су многи истакли да „после Париза више ништа неће бити исто” што се може схватити не само као чвршћа контрола грађана већ и као затварање граница за нову сеобу народа. Ипак, чују се и упозорења да је пасош могао бити украден или да је припадао жртви, а не терористи. Коначно, можда га је подметнула ИД као јабуку раздора која би требало да изазове хаос, изазове оштру реакцију Европе, и убеди европске муслимане, они који су већ ту и оне који долазе, да су неприхваћени и дискриминисани. Била би то идеална прилика за регрутовање нових исламиста као и порука да муслиманима није нигде боље него у калифату који су џихадисти створили на деловима Сирије и Ирака.

Ако је судити по изјавама председника Европске комисије Жана Клода Јункера и немачке канцеларке Ангеле Меркел, ИД није успела у тој намери јер су њих двоје били врло одмерени и истрајни у ставу да већина избеглица нема везе са тероризмом. Он је са Самита Г20 у Турској поручио да ЕУ неће мењати политику према избеглицама и док је она дала сличну изјаву, иако је због политике отворених врата критикују савезници и ривали и иако је под огромним притиском да заустави мигрантски талас. Њени политички непријатељи ликују тврдећи да је катастрофа у 10. и 11. арондисману доказ погрешне канцеларкине политике.

Са друге стране, уводе се граничне контроле, Пољска и Словачка истичу да се све променило, да неће примити ниједног избеглицу, Холандија тврди да је у рату против ИД, Француска каже да је напад био „чин рата”. Дешавања су утицала и на председничку кампању у САД. Председничка кандидаткиња Хилари Клинтон још једном је нападнута због тога што је као сенаторка гласала за рат у Ираку. Њен страначки противкандидат Берни Сендерс подсетио је да је ИД директна последица америчке инвазије и хаоса који је потом настао. Клинтонова је мислила да искористи ТВ наступ да се покаже као највећи стручњак међу кандидатима и као најподеснија за врховног команданта, али је морала да се брани, између осталог и када је њен други противкандидат, Мартин О’Мали, подвукао резултате које је остварила као државна секретарка: „Либија је у хаосу. Сирија је у хаосу. Ирак је у хаосу. Авганистан је хаосу”.

И председник Барак Обама је поновио посвећеност рату против џихадиста, али су француски удари показали да исламисти више нису непријатељи на какве је Запад навикао. АФП пише да су терористи били опасани експлозивним направама и да то значи да су имали помоћ стручњака за муницију, дакле развијене мреже у срцу Европе. ИД је престала да буде регионална организација против које се САД, арапске земље, Иран и Русија боре на терену и претворила се у групу са завидним капацитетима за акције изван Блиског истока. Пре Париза то су показали њени удари у Бејруту и вероватно постављање бомбе у руски путнички авион.

 „Прешли су Рубикон. Сигурно је да су променили начин на који размишљају када циљају непријатеље”, оценио је за „Њујорк тајмс” Вилијем Мекантс са Института „Брукингс”.

ИД све више личи на Ал Каиду која је извела терористичке ударе на Америку 11. септембра и постала озлоглашена управо због спектакуларних удара са много цивилних жртава. На мети су јој били западни, али и арапски грађани јер непријатеље види и у владама арапских земаља за које тврди да су корумпирани послушници САД. Ал Каида није имала територију под контролом и одувек је бирача да ратује путем терористичких напада, док су џихадисти из Ирака и Сирије увек тврдили да су држава и у великој мери су се тако и понашали јер су основали калифат и као војска се борили против друге војске, подсећа њујоршки дневник.

„Терористи су радикално променили начин гледања на ствари и сада мисле да могу да делују у Паризу подједнако као у Сирији или Багдаду. Овим (париским) акцијама, пробијена је психолошка баријера”, сматра стручњак за тероризам Универзитета у Тулузу Матј Гидер.

————————————————————–

Могао је да погине било ко од нас

„Живим на 200 метара од кафића у којем су људи погинули. То је кафе у који редовно излазим, врло популарно место у крају. Дан после напада нисам излазила из куће не зато што сам се плашила, већ зато што сам се осећала празно, нисам знала шта осећам нити шта треба да кажем”, каже новинарка Слађана Перковић, становница париског Десетог арондисмана који се у петак нашао на мети нападача.

Како истиче у изјави за „Политику”, њен крај, у којем су снимана и неке сцене за филм „Чудесна судбина Амелије Пулен”, у суботу је био пуст – метро није радио, као ни већина продавница. Јуче је живот почињао да се враћа у нормалу, али сасвим полако.

„Сишла сам у кафић, видела сам људе како плачу и говоре: ‘Ово смо могли бити ми. Било ко. Нападнути су обични људи’”, каже она и додаје да у том делу Париза живе млади, уметници, дизајнери и врло либерални, левичарски становници града, међу којима има пуно миграната, па се и њен први комшија зове Мухамед.

Извор: Политика