Анализа: Политичка криза у Турској – угрожени Ердоган пред највећим изазовом каријере – Тко је Федулах Гулен и стоји ли његов моћни покрет Хизмет иза завјере против турског премијера?

Турски премијер Тајуп Ердоган кренуо је у велику чистку полицијског руководећег кадраа која се проширила и на друге државне институције. Ово је контранапад Ердогана након што су у актуалној корупцијској истрази већ пали многи његови политички и пословни савезници. Хоће ли Ердоган успјетида  зауставит овај процес који је изненадио многе?

То ће се тек видјети, за сада Ердоган настоји да елиминише оне који тај исти процес проводе, у првом реду полицијске шефове.

Ројтерс преноси како је ово „највећи изазов за владавину Ердогана до сада“. Ердоган пак истиче како се овдје ради о „страној завјери“ која га жели да поткопа и да створи „државу унутар државе“. Но, поједини аналитичари тврде како се овдје примарно ради о фракционашким сукобима унутар владајуће странке АКП. Подсетимо, Ердоган је и раније био склон оптуживању „страног елемента“ за сваки отпор према његовој владавини, сетимо се само масовних анти-владиних протеста овог лета.

Но, да ли је заиста могуће да поједине стране силе желе његов пад како он тврди? Могуће је, такве тезе би се свакако могле склопити. Неки ће рећи како су проблеми по Ердогана почели готово у истом тренутку када су и поједини извори на Западу почели спекулирати о томе како је останак Асада у Сирији боља опција од победе исламиста – иза којих је чврсто стајао управо Ердоган, веројатно по налогу истих оних који – можда да, можда не – евентуално сматрају да он више није идеални лидер за Турску.

Теза је ту заиста пуно, од оних да Запад жели да сруши Ердогана због кокетирања с Кином и Русијом, до оних да иза свега заправо стоје исламисти повезани са Саудијском Арабијом који осећају да се Ердоган поколебао и да би ускоро могао да одустане од своје агресивне улоге према Сирији.

Можда у свим овим теоријама има дио истине, но актуална ситуација у Турској тренутно изгледа као „класично“ превирање горње класе, „Калиф уместо Калифа“ синдром, покушај једне снажне групе да се наметне као нова владајућа елита.

Западни медији почели су да спекулишу како би ова политичка криза у Турској могла да утиче на турску економију, као и на стварање подела унутар АКП-а. Управо ови страхови већ су гурнули турску лиру ових дана на историјско ниску разину.

Ердоган је дао уклонити најмање 14 високих полицијских руководиоца након што је полиција покренула низ анти-корупцијских рација и привела утицајне бизнисмене блиске Ердогану, као и синове тројице министара у Ердогановом кабинету.

Моћан цариградски шеф полиције уклоњен је у четвртак, након њега је уклоњен са своје позиције и потпредседник истражног одбора за финансијски криминал при министарству финасија. Надаље, уклоњен је и главни уредник информативног програма државног телевизијског канала ТРТ.

Ердоган још увек није у јавности директно прозвао утецајног исламистичког функционера, Федулаха Гулена, који се налази у САД-у, а за кога се претпоставља да из позадине вуче ове потезе. Но, многи сматрају како иза целе ове операције стоји управо исламистички покрет Хизмет (служба) коју предводи Гулен.

Још увијек се не зна како би цела ситуација могла завршити. Један аналитичар, стручњак за Турску, Хенри Барки, истиче: „Ово је једна од оних криза из којих би Ердоган могао изаћи још снажнији“. Но, наводи како је Ердоган сада под великим притиском јер се од њега очекује да реши ову ситуацију пре него иста почне снажније утецати на економију.

„Проблем је у томе што се ова криза не догађа у вријеме када би економија могла превладати овакве политичке турбуленције. Страхује се како би власти могле почети губити фискалну политику“, рекао је стратешки аналитичар при УБС-у у Лондону, Маник Нарајни.

Турски ЕУ министар, Егемен Багис, стао је на страну Ердогана те такођер истакнуо како се овде ради о операцији која је заправо завера против владе. „Овакви сценарији, они се намјерно стварају, они су потпуно лажни и плод су маште, то је темељ ове завере“, рекао је.

За наводног вођу овог напада на Ердогана, Гулена, се истиче како нема толику подршку у бирачком тијелу, већ свој утицај шири мрежом приватних школа, медијских и друштвених организација. Гулен је до сада изградио мрежу својих следбеника који се протежу кроз комплетан турски естаблишмент, па чак и у Ердоганову АКП странку. Лојалисти се не откривају јавно те је обично раде „у сјенци“.

Срж ескалације су почеле између Хизмета и Ердогана када је Влада донела одлуку о затварању приватних школа, које су један од главних извора финансирања за исламистички покрет. Но, тензије су и на другим разинама.

Аутор и познаватељ прилика у Турској, Ендрју Финкел, коментирао је: „Мислим да је право питање ово –  У којем је то стању ова земља када се борба против корупције прозива политичком завером?“.

Актуална ситуација свакако ће имати последице и на друга догађања у Турској. Анти-владини протестанти за овај викенд већ су најавили протесте.

Унаточ контранападу Ердогана корупцијска истрага брзо се стеже око турске владе. Према последњим информацијама јухапшен је и брат цариградског окружног гувернера под оптужбом да је примао мито.

Највећа турска пословна организација ТÜСİАД (Удружење Турских Индустријалаца и Бизнисмена) позвала је Ердоганову владу да не покушава да утиче на независност судског процеса и актуалну корупцијску истрагу. Ово показује како се и капиталистичка класа, или барем дио ње, окренуо против Ердогана, другим речима – турски премијер је у великим проблемима и засигурно пред највећим изазовом своје каријере.

Тко је Федуллах Гулен и његов моћни покрет Хизмет?

Гуленов покрет је транснационални религијски и друштвени покрет којег је покренуо турски исламистички клерик Федуллах Гулен. Покрет има бројне критичаре и присталице у Турској, али и широј Средишњој Азији, као и у другим деловима свијета. Покрет је јако активан у образовању, извори истичу како имају приватне школе у преко 140 земаља диљем свијета. Такођер се баве медијима, финансијама, клиникама итд. Неки покрет описују као „пацифистички покрет, умерени и модерни исламистички покрет“ те се често истиче контраст „екстремнијем Салафизму“.

Покрет заправо нема службено име, но многи га називају једноставно Хизмет (служба). Неки га у Турској зову Кемат (друштво).

Федулах Гулен рођен је 27. априла 1941. у источном турском граду Ерзурум. Био је имам, проповедник, писац и утецајни исламистички лидер. Тренутачно живи у САД-у, у граду Сyлорсбург у савезној држави Пенсилванија. Отишао је у егзил својом вољом.

Другим ријечима, ради се о изузетно утицајној особи. Поједини Ззападни медији истичу како је Гулен „један од најважнијих муслиманских личности у данашњем свијету“. У Турској јавности га се често приказује као конзервативца.

Гулен промовише посебну грану сунитског учења, тврди како верује у науку те потиче међурелигијски дијалог. Потакнуо је дијалог с Ватиканом, као и с појединим јеврејским организацијама. Активно је укључен у дебате око будућности Турске и ислама у модерном свету.

Они који прате његов рад истичу како је, за разлику од неких других исламских научника, поприлично економски оријентиран те заговара тржишну економију, као и нео-либералне економске политике. Због његовог таквог про-пословног става неки су скептични према његовој теологији.

Још док је служио као имам у џамији у Измиру, 60-их година, већ је почео да пропагира западну тржишну политику те је због тога брзо добио наклоност пословне и професионалне средње класе, што нимало не изненађује. У исто вријеме је говорио о очувању елемената конзервативног живота. Његови ставови увелике су под утицајем америчке економске идеологије.

Још тада, док је његова база била Измир, почео је да организује школе и универзитете. Данас, 50-ак година касније, иза њега стоји огромно пословно царство, приватне школе, факултети, медијске компаније, друштвене организације итд.

Успио је преузети контролу над једним од водећих турских листова, Заман. Има телевизијске канале и радио станице, као универзитете с кампусима у Цариграду и Анкари. С временом је свој утјецај проширио и на поједине републике бившег СССР, примјерице јако успјешан је у Азербајџану.

Велики је заговорник глобализације те се стога 1997. и одлучио за егзил у САД, центар доктрине тзв. „једнополарног свијета“ у којем би апсолутну доминацију имало слободно тржиште. Многи његов покрет успоређују с католичким покретом Опус Деи – утецај је велик, располажу с огромним залихама новца, а тајновитост је увек присутна.

Формално је отишао у САД због здравствених разлога, но многи тврде како је заправо отишао из Турске јер је јавно заговарао исламску државу. Његова идеологија је посве јасна – жели владавину слободног тржишта, али уз конзервативну државу која би држала потлачени народ под контролом. Гулен свакако није једини, ни сада ни у прошлости, који су имали такве снове.

По питању спољне политике има разне ставове – подржава улазак Турске у Еуропску унију, жестоко се противи тероризму и један је од првих истакнутих муслимана који је осудио напад на Њујорк 2001. Критизирао је турску хуманитарну флотилу за Газу истичући како нису смели кренути према Гази без израелског одобрења.

Нео-либерални Муслимани „Гуленисти“ се, према писању више извора, противе турској агресији према Сирији и били су нарочито против када се почело спекулирати о могућој америчкој и регионалној војној интервенцији у Сирији ове године.

Све у свему, ради се не само о особи, већ и о покрету, изнимно моћном и утјецајном покрету који се и раније уплитао у турску политику – Гулен је подржао војни удар 80-их, као и удар 1997.

За Турску овај обрачун Ердоганиста и Гулениста – ако је ово заиста тај обрачун, тј. ако овдје нису укључене додатне стране – може донети само период нестабилности. Економски гледано, Ердоган је – у компарацији с Гуленом – можда и бољи избор за Турску, но Гулен би могао искористити управо исламизацију друштва под АКП-ом као одскочну даску за рушење Ердогана. Секуларна Турска угрожена је и под једним и под другим, да ни не говоримо о турској радничкој класи за коју су обје политике погубне. Ердоган с једне стране ипак чува национални интерес од потпуне либерализације, док би Гулен – може се ишчитати из његове економске доктрине – радио примарно на додатном „ослобађању“ тржишта.

С друге стране, јачање Гулениста могло би бити добро за актуални сукоб у Сирији, тј. могла би да престане потпора за исламисте коју Ердоган још увијек даје. Но, ни то није сигурно. Очито је како Гулен има потпору одређених структура и у САД-у, вероватно и у Израелу, но, има и Ердоган.

Ердоган још увијек није прозвао Гулена, но изгледа како је управо Гулен,тј. његов покрет, стајао иза активирања ове велике корупцијске истраге која има за циљ да ослаби, можда чак и срушити, АКП с власти. „Борба против корупције“ у капиталистичком систему јесте, и увек је била, само флоскула – зна се да је готово сав политички спектар на овај или онај начин обиљежен корупцијом и на тај начин се често руши некоме неподобна власт. За народ је ово само игроказ и поприлично небитан процес јер се њихово стање неће знатно промиенити.

Ердоган или Гулен? Тко је јачи? То би се ускоро могло открити. Ако Ердоган побди, би ће још далеко снажније него раније. Но, можда се деси и супротно, можда Ердоган „изгуби“ и остане на власти, али као ослабљења карика. Можда дође и до пријевремених избора, заправо то је сада већ сасвим могуће. Наиме, Ердоган зна да има потпору бирачког тијела, Гулен то нема – Гулен има потпору пословног и буржуаског сектора који увијек жели више, стога би Ердоган могао тријумфирати када би прогласио изванредне изборе и тако да ојачасвоју позицију.

О исходу ове кризе овисити ће и колико наводно залеђе има Гулен и његов покрет Хизмет. Према речима бившег турског обавјештајца, Османа Нурија Гундеса, покрет Химез заправо је уточиште америчке ЦИА-е. „90-их година покрет је био уточиште за најмање 130 ЦИА-иних агената у школама само у Киргистану и Узбекистану“, истиче Осман у својим мемоарима.

Ако се ова криза настави, паника ће се брзо увући у тзв. „инвеститорске редове“, што би могло имати озбиљних економских последица на Турску. Стога је за очекивати како ће све бити познато ускоро, неће бити допуштено да ово предуго потраје. Ердоган је угрожен, данас знатно више него прије пар месеци када су милиони били на улицама против њега – тада је успјешно, уз употребу силе, задржао позицију, сада поновно креће силом – уклања „откривене“ Гуленисте диљем турског естаблишмента, као што је некада уклањао војску – хоће ли Ердоган још једном успјети изаћи као побједник? Сазнати ћемо ускоро.

(Адванце)

Oznake: analiza, Islamisti, korupcija, Redžep Tajip Erdogan, stranačke borbe, Turska., Fedulah Gulen