Годину дана од почетка украјинске летње офанзиве: Шта је Кијев хтео, а шта добио?

19:35 04.06.2024.

Команда Оружаних снага Украјине, тада предвођена генералом Валеријем Залужним, планирала је да пресече копнену везу, тј. коридор који повезује ДНР и ЛНР са полуострвом Крим

На данашњи дан, пре тачно годину дана, украјинске оружане снаге покренуле су дуго најављивану летњу офанзиву – на Западу и у Украјини означену као „контраофанзиву“, а која је према мишљењу многих војних стручњака али и врха украјинске војске, требало да стави тачку на сукоб у овој земљи.

Наиме, команда Оружаних снага Украјине, тада предвођена генералом Валеријем Залужним, планирала је да пресече копнену везу, тј. коридор који повезује ДНР и ЛНР, и саму Руску Федерацију са полуострвом Крим.

Да би се ово постигло, летња офанзива морала је да резултира заузимањем бар једног од три кључна града под контролом руске војске у Запорошкој области, односно јужном делу ДНР, а то су: Мелитопољ, Бердјанск и Маријупољ.

Кључни правци напада, добици и губици украјинске војске

Још током првих недеља летње офанзиве искристалисала су се два кључна правца напада – један из Орехова, који је преко Роботина требало да иде ка Токмаку, одакле би било могуће наставити ка Мелитопољу и/или Бердјанску и други из правца Велике Новосјолке, такође ка Бердјанску и/или Маријупољу.

Истовремено жестоке борбе водиле су се и у околини Артјомовска (Бахмута), тачније око села Клешејевка и Андрејевка.

Уз то, украјинске извиђачко-диверзантске јединице су током читавог лета спроводиле спорадична искрцавања својих припадника на леву обалу Дњепра у Херсонској области под контролом Русије. Циљ ове (неуспеле) операције било је стварање низа мањих мостобрана, како би се руска војска приморала на премештање дела резерви у ово подручје.

По завршетку офанзиве, украјинска војска је успела да заузме свега 14 села дуж читаве линије фронта и то: Благодатноје, Нескучноје, Сторожевоје, Лобковоје, Левадноје, Новодаровку, Макаровку, Пјатихатки, Ровнопољ, Старомајорско, Урожајне, Роботино, Андрејевку и Клешејевку.

Од свих наведених насеља, по интензитету борби, посебно се истакло Роботино (ког су многи означили као Бородино 21. века), у ком су украјинске снаге изгубиле на стотине оклопних возила и претрпеле огромне губитке у живој сили.

Роботино је постало познато и као прво место у ком су употребљени, а потом и уништени тенкови „леопард 2“ немачке и борбена возила пешадије М2 „бредли“ америчке производње, донирани Украјини из западних земаља. Ови оклопњаци су се налазили у употреби 47. механизоване бригаде украјинске војске, обучаваној од стране НАТО инструктора, а која је крајем прошле године „леопарде“ заменила за „абрамсе“.

За наведених 14 села, Кијев је жртвовао на десетине хиљада војника и више од хиљаду оклопних возила свих врста, укључујући „леопарде“, „мардере“, „бредлије“, АМХ-10РЦ, бројне артиљеријске и системе ПВО.

Најгоре од свега, по Украјину, је то што су, према проценама америчког Института за проучавање рата, њене снаге од почетка 2023. до краја септембра (дакле рачунајући и најактивнији период офанзиве) заузеле око 370 квадратних километара, док су руске трупе у истом периоду ослободиле чак 860, дакле 490 квадратних километара више.

Стога је упркос ангажовању великог броја јединица обучаваних по НАТО стандардима и опремљених наоружањем из земаља чланица Алијансе, Украјина остала „у минусу“ чак и у домену територије.

Тајна ефикасности руске одбране – „Суровикинова линија“

Главни разлог због кога је украјинска летња офанзива дала, благо речено, скромне резултате јесте одлична припремљеност руске војске, која се огледа у линији одбране конструисаној између Васиљевке у Запорошкој области и Волновахе на југу ДНР.

У питању је сада већ чувена „Суровикинова линија“, која се састојала из низа минских поља са противпешадијским и противтенковским минама, тенковских запрека попут „змајевих зуба“ и бодљикаве жице и система пешадијских и тенковских ровова.

Читаву линију одбране и кретање непријатељских снага у њеној близини, константно су покривале хеликоптерске посаде на Ка-52 и Ми-28 Вазудшно-космичких снага Русије, као и артиљерци и извиђачи на истуреним положајима, опремљени противоклопним системима.

Тако је и начелник Генералштаба британске војске адмирал Тони Радакин изјавио да су руска минска поља „јача, него што се очекивало“.

Крајњи исход и последице украјинске офанзиве

Иако је већ у јесен 2023. године постало јасно да је украјинска војска далеко од остваривања зацртаних циљева и да су 14 горепоменутих села највише што Кијев може остварити, прави епилог летње офанзиве могао се видети тек почетком 2024.

Као што је већ познато, након окончања офанзиве, западне земље неко време нису слале војну помоћ Украјини (бар не у значајним количинама), а претпоставља се да су управо катастрофалан резултат украјинске операције и последично смањивање вере у „победу Украјине“, били међу главним узроцима одлагања помоћи.

Због тога, украјинска војска се неколико месеци суочавала са недостатком муниције (углавном артиљеријске) и система ПВО, што је отежало њен положај услед све већег напредовања руске војске.

Тако су Оружане снаге Руске Федерације, према подацима Института за проучавање рата, од почетка 2024. до 31. маја ослободиле око 752 квадратних километара. Вредно помена је и ослобођење Авдејевке које се догодило 17. фебруара, након чега су руске трупе оствариле напредовање од 15 до 20 км по дубини украјинске територије, ослободивши притом читав низ насеља.

Поред напредовања на Авдејевском правцу, руска војска је од почетка године успела да врати под контролу део насеља које су Украјинци заузели током офанзиве – конкретно Роботино, Клешејевку и Андрејевку, док се борбе тренутно воде у центру Старомајорског и Урожајна. Истовремено, забележено је и напредовање у ЛНР и Харковској области, како на Купјанском правцу, тако и у североисточним деловима овог подручја.