Pročitaj mi članak
Америчка инвазија на Ирак, побуне у оквиру Арапског пролећа и други догађаји на Блиском истоку дали су додатни замах политичким амбицијама Курда.
Устанци у оквиру Арапског пролећа широм Блиског истока пружили су 30 милиона Курда, који живе углавном у деловима Ирака, Турске, Сирије и Ирана, нову наду да ће моћи да остваре свој дугогодишњи сан о независности. Међутим, како у свом прилогу наводи новинар сарадник Гласа Америке, Џером Соколовски те аспирације наилазе на компликовану реалност на терену.
Време је ручка и кебаб је на роштиљу у овом новоотвореном курдском ресторану у околини Вашингтона. Хекмат Бамарни се доселио из северног Ирака 1970-их и састаје се овде са још једним бившим курдским борцем за независност.
„Као Курди гајимо сан попут свих других – попут Турака, Арапа, Иранаца… Желимо и ми независност.“
Међутим, Курди у Ираку и на другим местима су, у трагању за својим сном, претрпели тешке нападе и прогоне. Као највећа етничка мањина без државе на Блиском истоку, Курди су се у једном периоду ослањали на оружани устанак како би остварили свој циљ.
Америчка инвазија на Ирак, побуне у оквиру Арапског пролећа и други недавни догађаји на Блиском истоку дали су додатни замах њиховим политичким амбицијама. Дениз Натали је стручњак за Блиски исток на Националном одбрамбеном универзитету у Вашингтону.
„Ово је свакако прекретница и узбудљиви моменат за Курде и оне који их проучавају, јер изгледа као да се границе постављене у периоду формирања држава кидају.“
То је изгледа случај у Сирији, где су Курди преузели контролу над највећим делом североисточног дела те земље у јеку анти-владиног устанка у земљи. У међувремену, у Турској, Курди користе своје нове слободе без преседана, како би изменили ток вишегодишње дискриминације и отуђења.
У Ирану притисак Запада на Техеран због нуклеарних амбиција те земље пружио је иранским Курдима наду да ће доћи до промена. А у Ираку, Курди самостално управљају северним делом те земље од збацивања режима Садама Хусеина. Међутим, Натали указује да је та самоуправа приморала лидере ирачких Курда да се суоче са геополитичком реалношћу.
„Ирачки Курдистан је подручје без морске обале и његов опстанак зависи од отворених граница и позитивних или бар функционалних односа са суседним државама.“
Натали додаје да суседне земље често подстичу курдске фракције на међусобне сукобе. Мајкл Рубин, бивши функционер Пентагона, који сада ради за институт „Американ Ентерпрајз“, истиче да сами курдски лидери често пружају празна обећања у вези са националистичким аспирацијама кад схвате реалност.
„Управо сам дошао из Курдистана и свакако међу студентима, професорима и интелектуалцима, али не и међу политичарима, влада истинско страховање да ‘нам је независност поново на дохват руке, али да ће суседне силе и наши сопствени политичари то спречити, јер никада нису у стању да постигну консензус’.“
Међутим, Рубин закључује да је млађа генерација Курда, инспирисана својим арапским суседима, све више нестрпљива због потеза својих политичких лидера, док посматра промене постигнуте током Арапског пролећа.
(Џером Соколовски – VOA)
